Правда

Јапан је једина чланица Г7 која има територијални спор са Русијом, а Крим се десио баш у тренутку кад се чинило да преговори о спорним Курилским острвима напредују. Јапан страхује и да би Кина могла да по "руском рецепту" преузме (такође спорни) архипелаг у Источном кинеском мору. Но, највећа јапанска брига у целој причи је приступ моћног јапанског послератног савезника - Сједињених Држава, па се у Токију - због "неодлучног одговора" Америке Русији после Крима - под микроскопом нашло америчко обећање да ће штитити Јапан од "непријатељских нација", Кине и Северне Кореје. "Случај Крима у потпуности мења правила игре. То за нас није 'пожар на далеком острву'. Дешава се још један покушај да се употребом силе мења статус кво", каже за "Њујорк тајмс" бивши саветник јапанског премијера Кунихико Мијаке. Амерички одговор на руско преузимање Крима изазвао је дубоку забринутост у Јапану, који (као и остатак света) јасно види да је Обама "осудио" потез Москве - али и још очигледније одбацио могућност било какве америчке војне акције. Јапан брине да би руски потези могли да охрабре Кину да предузме једнострану акцију на ненасељеним стеновитим Сенкаку острвима (која Кинези зову Ђаоју) у Источном кинеском мору. Како примећује њујоршки лист, званичници Обамине администрације истичу да ће остати посвећени заштити Јапана, али се уздржавају да отворено кажу да би САД интервенисале војно у Источном кинеском мору. Одбрамбени споразум Јапана и САД потписан је 1952. и - осим распоређивања америчких база - предвидја да би САД одговориле на било какав напад на Јапан. Амерички секретар за одбрану Чак Хејгел лично је у Токију покушао протеклог викенда да увери савезнике да се у односима ништа није променило. Најавио је да ће САД послати још два разарача у Јапан до 2017, чиме ће број америчких ратних бродова у региону достићи седам. Амерички војни званичници кажу да би разарачи помогли Токију да се брани од евентуалних ракетних напада Северне Кореје. Ипак, јапански аналитичари кажу да "амерички одговор" на Криму не доприноси уверењу да ће тако заправо и бити. "Због Крима смо неспокојни не само око питања решености САД да реагују, већ и око снаге САД да зауставе Кину", примећује Сатору Нагао са Универзитета у Токију. Неки аналитичари упозоравају и да би неуспех у пружању помоћи Јапану могао да доведе до раскида савеза који постоји више од шест деценија. "Ако нападну Јапан, а Американци одбију да одговоре, то ће значити да је време да се Американци повуку из својих база у Јапану. Без тих база, Америка висе неће бити пацифичка сила. Америка то зна", наглашава Мијаке. Како за "Јапан тајмс" пише посланица, бивша министарка одбране и саветница за националну безбедност Јурико Којкеј, Јапан је нарочито забринут због анексије Крима јер је једина чланица Г7 - до недавног избацивања Русије Г8 - која има територијални спор са Руском Федерацијом. Којкеј истиче занимљив податак да на једном од Курилских острва, Еторофу, 60 одсто становништва води порекло из Украјине, пошто су ту насељени још у совјетској ери: "Ако би на Острву Еторофу био одржан референдум о независности, питам се да ли би Путин тако спремно прихватио резултате - као што је прихватио резултате референдума на Криму, одржаном на пушчаном нишану?" Курилска острва се налазе измедју Камчатке и Хокаида. Русија и Јапан имају спорове око територијалног суверенитета над острвима Еторофу, Кунашир, Хабомаи и Шикотан која се налазе у јужном делу архипелага. Бивша министарка подсећа да су, пре инвазије на Криму, преговори о територији измедју Јапана и Русије "показивали знакове напретка". Кад је реч о територијалном спору Јапана са Кином, она оцењује да је кинеско држање поводом Крима нарочито освешћујуће, пошто се Кина уздржала од гласања у СБ УН и "више критиковала нову украјинску владу, него Путиново убилачко понашање". Јапан се такодје јасно одредио према кризи у Украјини: за помоћ новим украјинским властима, одвојио је око 1,5 милијарди америчких долара - више него било која држава појединачно, укључујући и САД. Кина је, такође, оштро реаговала на недавну изјаву јапанског премијера Шинза Абеа, који је повукао аналогију између руког понашања на Криму и акција Кине у Источном и Јужном кинеском мору. Како је пренео Ројтерс, Кина је оптужила Абеа да је "лицемер". Кад је реч о јапанско-русим односима у новонасталој ситуацији, Јапан ће морати да одигра деликатну дипломатску игру - да не наљути (много) ни Русе ни Американце. "Дипломатски календар", међутим, Токију баш и не иде на руку. Шинзо Абе имао је серију самита са Путином од краја 2012, а јапански премијер био је један од ретких прозападних званичника који су присуствовали отварању Зимских олимпијских игара у Сочију. Пре Крима, планирано је да шеф јапанске дипломатије посети Москву крајем априла - у оквиру припрема за долазак Владимира Путина у Токио крајем године. Међутим, како је известила јапанска агенција Кјодо, позивајући се на изворе у влади, Јапан сад разматра да министра спољних послова не шаље у Русију најраније до јуна. Разлог је јасан: није баш најбољи тренутак да Јапанци наљуте своје "ултимативне заштитнике" Американце. Ипак, припреме за долазак Путина нису одложене. И тај разлог је јасан: Јапанци не би да љуте ни Русе. Неименовани јапански званичници истичу значај разговора са Москвом због територијалног спора, а АФП подсећа да Јапан има и економски проблем ако заоштри са Русијом, од које енергетски зависи... Јапан и Русија, због спора око Курилских острва, нису потписале ни мировни споразум после Другог светског рата. "Јапан је забринут да би покушај да продуби односе са Русијом могао повећати неповерење у САД и узнемирити председника Барака Обаму", каже неименовани званичник за Кјодо. Иако шеф дипломатије вероватно у априлу неће отпутовати у Русију, крајем месеца ће Барак Обама посетити Токио. Последњи амерички председник који је посетио Јапан био је Бил Клинтон, 1996. године. Обама ће, вероватно, морати да у Токију буде уверљивији од Хејгела - који је током викенда уверавао савезнике у Азији да им неће ускратити подршку. Напротив. Јапанце, међутим, брине и међународно-правна чињеница да су САД практично одлучиле да игноришу Меморандум из Будимпеште, који је 1994. гарантовао сам Клинтон, а којим је потврдјена подршка територијалном интегритету Украјине, ако се одрекле нуклеарног наоружања. Уз неодлучно држање Американаца после Крима - осуде без икакве конкретне акције, Јапанцима је неопходно жешће (раз)уверавање. "Јапански званичници стално постављају питање: 'Хоћете ли учинити исто и нама кад се нешто догоди?'", упозорава за "Њујорк тајмс" неименовани амерички званичник. Извор: Танјуг