Правда

"Руски председник Путин нам је јасно ставио до знања својом интервенцијом у Грузији, а сада и у Украјини, да он жели да заштити интересе своје земље, као велике силе. Стационирање бројних војних снага на граници са Украјином може да значи да Русија жели да ово искористи као неки вид принудне мере током разговора са Западом; али и да би те снаге могле да буду коришћене да се успостави директна копнена веза са Кримом, а евентуално чак и за удар на Одесу; као и на руску енклаву у Молдавији, то јест да се пошаље порука да су те снаге способне да додатно интервенишу у другим деловима Украјине." - каже Доналд Лорен за Глас Америке. Глас Америке: Чини се, међутим, да не постоји расположење за евентуално ангажовање снага НАТО-а о овој ситуацији? Лорен: Као што знате, НАТО не може да предузме никакву акцију без јасног одобрења. Наиме, одлуке у алијанси се доносе консензусом и путем консултација међу земљама чланицама. САД би могле да планирају потенцијалну војну акциију, али то није случај са НАТО-м, као алијансом. Исто тако, све владе, па и војни естаблишменти, желе да дипломатске акције имају приоритет, а да војне мере буду апсолутно последња опција. У међувремену ће се вршити притисци да се дипломатијом и економским мерама утиче на руски став. Глас Америке: Како би евентуална додатна војна интервенција Русије у Украјини могла да утиче на будуће односе САД и Русије? Лорен: То је тешко рећи. Понашање председника Путина има непосредан утицај на захладјивање односа две земље на медјудржавном нивоу, а у погледу личних веза два председника, америчког и руског, у Вашингтону ће се далеко опрезније и са већом сумњом прилазити изјавама и акцијама руског председника. Мислим да је фокус стављен на личност председника Путина и на његов однос према Западу. Ипак, можемо да констатујемо да је ситуација око Украјине у процесу сталних промена и да све стране настоје да је сагледају на објективнији и избалансиран начин. Извор: Глас Америке / Евроазија.инфо