Правда

Како да озловољимо Кубанце, питао се у тајној депеши Вашингтону амерички дипломата Лестер Малори, који је службовао у Хавани. Његов одговор је да их треба унесрећити економским тешкоћама и „они ће омрзнути Кастра”. Депеша је послата у априлу 1960. године. Педесет и четири године касније, резолуцију Генералне скупштине Уједињених нација о хитном укидању америчког ембарга према Куби подржавају готово једногласно све чланице УН (сем САД и Израела), али је обруч још на снази. А Кастро на власти. Брат Раул заменио је Фидела Кастра, који се због болести пре неколико година повукао са чела земље, а не због тога што је амерички рецепт дао резултате. Најновије откриће да је Америчка агенција за међународни развој (Усаид) осмислила и финансирала стварање лажне друштвене мреже –„кубанског Твитера”, како би преко телефонских текстуалних порука кубанска опозиција постала организованија, а протести масовнији, што би на крају довело до подривања и свргавања Кастрове власти, показује колико су дубоке заблуде Вашингтона кад говори да помаже другим земљама да се „развију”. На страну што је и америчка јавност незадовољна, јер је само у овај пројекат, преко фиктивних компанија и страних банака, из њихових џепова извучено више од милион долара, а „кубански Твитер” је радио две године и онда је нагло нестао, без икаквих резултата. Америчке новинаре и поједине сенаторе брине то што се неадекватним пројектима потцењују и страни и домаћи фактори и што САД сопственим парама руше свој међународни кредибилитет.

Ово није први удес Усаида, бар када је реч о Куби. Готово свих 72 милиона долара, уложених за развој цивилног друштва у Куби, утрошено је на пројекте без надзора, како је пре неку годину утврдила комисија за проверу рачуна у Вашингтону. Познато је већ како је једна компанија у Мајамију паре намењене за помоћ Куби потрошила на белгијске чоколаде, кашмирске џемпере, кожне мантиле, игрице...

Какву то услугу пружа Усаид опозиционим групама на самој Куби? Дискредитује их не само пред властима већ и у домаћој јавности. Русија је пре две године избацила Усаид из земље под оптужбом да се агенција финансијским грантовима мешала у политичке процесе у тој земљи. Боливија, па потом Еквадор истерали су Америчку агенцију за међународни развој јер је подстицала немире, уместо да пружа помоћ. На све ове случајеве осврће се „Вашингтон пост” уз констатацију да „кубански Твитер” с правом подгрева сумње да ова агенција тајно подстиче завере против легитимних влада у свету. Званичници у Хавани тврде да је ЦИА за пола века 600 пута покушала да убије Фидела Кастра. Неки од ових безуспешних атака на живот кубанског лидера потврђени су када је обелодањен део тајних докумената ЦИА. Вашингтон је имао план да убаци експлозив у Кастрову цигару и да га тако уништи. Постојала је идеја да се посебним деловањем отрова убаченим преко одела учини да Кастру отпадне брада усред једног од његових говора.

„Да на олимпијади постоји дисциплина избегавања атентата, сигурно бих освојио више златних медаља”, рекао је једном Фидел Кастро, збијајући шале са неуспешним плановима Вашингтона.

Ево, сада, прешло се на „меку силу” преко текстуалних порука на мобилним телефонима. Усаид сада каже да је циљ био да се Кубанцима „отворе очи” и да им се пружи приступ независним информацијама. Али како независно информисање може да се очекује од тајног пројекта који финансира Вашингтон? На то питање које је поставио амерички новинар Стејт департменту, портпаролка није умела да одговори. Многи аналитичари данас истичу да је стратегија Агенције за међународни развој погрешна и да често подстиче још бржи раст антиамериканизма широм света, упркос милијардама које се троше. Браћа Кастро су живи пример. Надживели су десетак америчких администрација и председника, а сва је прилика да ће и Вашингтон, најзад укинути ембарго, који последњих година полако омекшава. Ваљда је 54 година довољно дуго да се схвати како санкције изазивају само још већи отпор према Америци. Извор: Политика (Зорана Шуваковић)