Правда

Неки су одмах схватили да је реч о покушају преваре, јер ниједна озбиљна компанија неће тражити да јој се лични подаци доставе електронском поштом. Сајбер криминалци су у овом случају покушали да намаме жртве популарном методом „пецања” како би им помоћу добијених података похарали банковни рачун. Шема позната као пхисхинг погађа све уређаје који имају приступ интернету и то је један од разлога зашто је све популарнија. Извештај руске компаније Касперски за 2013. показао је да је 39,6 милиона њихових корисника било нападнуто на овај начин. Лажни сајтови који циљају на финансијске податке корисника углавном користе брендирана имена популарних онлине радњи, системе за електронско плаћање и системе за онлине банкарство. Ни онима који добро познају интернет није увек лако да препознају добро направљени лажни сајт од праве странице. У 2013, најчешће мете су биле банке које су коришћене у 70,6 одсто свих финансијских напада. То је велики пораст у односу на 2012. када је тај удео био 52 одсто. Међу системима за електронско плаћање 88,3 одсто напада у овој категорији погодило је ПаyПал, Американ Експрес, Мастер Кард или Визу. Неколико година заредом Амазон је најпопуларније место за "фишинг" нападе који користе имена онлајн радњи. Методе преваре су добро разрађене, па у пракси то може да изгледа и овако. Потребна вам је техничка подршка кабловског оператера и потражите његов број на Гуглу. Криминалци су купили оглас који излази изнад резултата претраге и садржи речи „техничка подршка” и име оператера. Ако кликнете на линк, одвучени сте на лажну страницу где добијате информацију да вам је налог привремено блокиран и да позовете одређени број. Кад то учините, оператер ће тражити да се улогује у ваш компјутер да би видео у чему је проблем. Може вас наговорити и да је неопходно да купите нову, скупу опрему да бисте решили проблем. Преваранти често врше нападе и преко сајтова друштвених мрежа. Лажно се представљају као привлачне особе које желе романсу да би извукли финансијску корист или отимају профиле да би покренули акцију за наводну хуманитарну помоћ. У 2013, број напада који су користили Фејсбук и друге друштвене мреже порастао је за 6,8 одсто и чинио је 35,4 одсто укупног броја фишинг напада. Стручњаци упозоравају и на „пецање” телефоном. Једна америчка банка недавно је морала да обавештава клијенте да никако не одговарају на СМС који је наводно слала. Поруку су послали преваранти, са обавештењем клијентима да им је картица привремено деактивирана и да позову одређени број и издиктирају број картице, пин-код и датум важења. Банке такође наглашавају да никада неће тражити важне податке мејлом или телефоном. „Пецање” жртава спада у тзв. социјални инжењеринг, јер се криминалци ослањају на људске слабости. Компанија Циско скреће пажњу на шта обично рачунају: Пожуда: Играјући на карту емоција претварају се да су привлачни мушкарци или жене. Похлепа: Нуде вредне поклоне. Таштина: Стварају код жртве утисак да је посебна и због тога изабрана за „ексклузивну понуду”. Лаковерност: Покушавају да придобију поверење корисника користећи познате брендове или се представљају као пријатељи пријатеља. Лењост: Рачунају на лењост и да се жртва неће потрудити да провери да ли је линк у поруци коју наводно шаље банка прави. Саосећање: Преотимање фејсбук-налога и позивање пријатеља у помоћ, јер су негде у невољи, био је један од најуспешнијих модела интернет превара. Слично је и са захтевима за донацијама угроженом становништву. Брзоплетост: Инсистирање да се делује брзо јер „време истиче”. Извор: Б92