Правда

Маловић је почео као аматер у чувеном никшићком Културно-умјетничком друштву „Захумље“, да би у првој професионалној представи Никшићког позоришта давне 1949. године, већ био ангажован као професионални глумац. Маловић из тог никшићког периода гђе је морао да игра и младе љубавнике и младе хероје, радећи са тада врхунским редитељима бивше Југославије, коначно је себе нашао у националном репертоару, а посебно црногорском. У Никшићу је стекао огромну популарност играјући Николетину Бурсаћа, Вука Бубала, а такође играјући и у тада врло модерним драмама које су тек продирале на југословенску сцену, Јуџина О' Нила, Шона О'Кејсија, Џорџа Бернарда Шоа. - Као истакнути глумац Никшићког позоришта бива ангажован у Титоградском народном позоришту и ту почиње његова блистава глумачка каријера. Треба истаћи улоге у "Горском вијенцу" и "Лажном цару Шћепану Малом", Петра Петровића Његоша. Врхунац његове позоришне каријере била је улога оца у драми „Огњиште“ Жарка Команина којом је на Стеријином позорју задивио југословенску позоришну јавност, тако да је прослављени позоришни критичар јавно поставио питање - како да један тако бриљантан глумац не добије Стеријину награду, супротстављајући га једном од тада најпопуларнијих југословенских глумаца који је добио Стеријину награду, пише у у саопштењу ЦНП-а. За свога позоришног активног деловања, за пуних 40 година колико је трајао на сцени, што у никшићком, што у крагујевачком позоришту, одиграо је преко 200 улога, а круна његове глумачке каријере била је улога Радосава у легендарној "Ђекни", великог црногорског редитеља Живка Николића. Маловић је глумио у неколико Николићевих углавном епизодне, али упечатљиве улоге. Први је црногорски глумац који је достигао општенародну популарност широм Југославије и постао симбол црногорске телевизије. Комеморација ће бити одржана у уторак 13. маја, у Црногорском народном позоришту у 10 сати. Извор: Курир