Правда

- Његош, којег је тешко упоредити са било којим књижевним ствараоцем, дао је највећу меру, и највећи циљ је поставио српској књижевној речи, а тек поједини ту меру заиста и достижу. Уверени смо да је Данојлић већ одавно ушао у светлу и освећену Његошеву орбиту, и да се одавно у њој настанио потпуно заслужено - казао је владика Јоаникије уручујући награду. У образложењу жирија наводи се да Данојлић живо показује да лирика и даље опстаје као дивљење створеном, да је поезија и даље оштар глас побуњеника, као и облик помног мишљења света и времена. Председник жирија проф. др Јован Делић казао је да је Данојлић "Европљанин каквог немамо: зналац светских језика, страствени читалац на страним језицима и преводилац велике поезије на тим језицима." - Преко њега смо заволели не само француску поезију, већ и Бродског, старог Катула, Езру Паунда, Шекспира и земљу Ирску - рекао је Делић. Књижевник Милутин Мићовић је поставио питање где је место српским песницима, који су дошли после Његоша. - Ако Његош један обухвата сво српско песништво настало после њега, а сво српско песништво не може да обухвати Његоша, онда увиђамо неке реалне односе. Ако је Његош и данас најактуелнији српски песник, онда је нормално запитати се коју реалну снагу има наше савремено песништво у животу народа. У обраћању после доделе награде, Милован Данојлић се присетио писма једне земљакиње, избегле у Калифорнију, у ком му је честитала за награду и питала шта значи реч "извиискра". - И заиста, та необична кованица збуниће понеког и у Черној Гори, па како не би избеглицу у Калифорнији. Њоме је велики песник назвао спев који нам је данас познат као "Горски вијенац". Има искри и искри, неке плану и згасну, а друге се извију високо и далеко до неба. Без снажног удара песника громовника та искра у "кам очајава" - поручио је Данојлић. Извор: Новости