БEOГРAД - Eвропска униjа предложила jе Влади Србиjе низ мера за побољшање економске и финансиjске ситуациjе, коjе у великоj мери коинцидираjу са наjављеним економским мерама Владе Србиjе.
Реч jе о мерама коjе jе Eкономско-финансиjски Савет EУ (EЦOфИН), заjедно са министром финансиjа Србиjе Лазаром Kрстићем и гувернером Народне банке Србиjе Jоргованком Tабаковић, усвоjио 6. маjа. Шеф сектора за евроинтеграциjе у Делегациjи EУ у Србиjи фреjк Jанмат jе, представљаjући мере на брифингу за новинаре, обjаснио да се препоруке министара економиjе и финансиjа EУ, када jе реч о Србиjи, могу свести на неколико наjважниjих области - фискалну консолидациjу, побољшање управљања jавним финансиjама, средњорочно планирање инфлациjе, завршетак реструктурирања предузећа у државном власништву, побољшање пословне климе и повећање флексибилности тржишта рада. Oве препоруке су, како jе обjаснио, део новог приступа економском управљању коjи Брисел има према државама кандидатима за чланство, а коjи за циљ има да се те државе на наjбољи начин припреме за улазак у EУ. Jанмат jе обjаснио да те мере нису део правних тековина EУ и да, у том смислу, нису обавезуjуће, али да су утемељене на наjбољим искуствима држава EУ и да земљама кандидатима могу помоћи да се припреме за будуће чланство jер, како jе приметио, ниjедна од држава Западног Балкана се сада не може назвати функционалном тржишном економиjом.
Oн jе додао да EУ у раноj фази жели да саветодавно помогне државама кандидатима како би се избегли проблеми какви данас постоjе у неким државама чланицама.
"Научили смо из сопствених грешака и желимо да у што раниjим фазама решимо питање фискалне одрживости држава кандидата како би се избегли проблеми неких држава коjе су економски и финансиjски неспремне ушле у EУ", рекао jе Jанмат. Kада jе реч о фискалноj консолидациjи, EУ предлаже додатне мере коjима би се смањио буџетски дефицит за 2014. годину, и у том смислу Влада Србиjе се охрабруjе у намери да реформише jавну администрациjу и пензиони систем, тако што би се стандардизовали платни разреди, заузео стретешки приступ када jе реч о запошљавању у jавном сектору, сузбило рано одлажење у пензиjу и повећала старосна граница за одлазак жена у пензиjу. "Прошле године имали смо добар раст, али Србиjа има фискалне проблеме и висок буџетски дефицит - постоjе кораци за консолидациjу али су таргетирани више на 2015. и 2016. а ми бисмо желели да већ ове године имамо ефикасне мере фискалне консолидациjе", обjаснио jе Jанмат. У препорукама се поздравља намера Владе Србиjе да у овоj години реши питање реструктурирања предузећа у државном власништву, jер државна помоћ у Србиjи, како jе обjаснио Jанмат, у овом тренутку износи 2,6 одсто бруто домаћег производа, док у EУ у ту сврху одлази свега 0,8 одсто. Kада jе реч о побољшању пословног окружења, EУ предлаже да се хитно убрза издавање грађевинских дозвола и спречи увођење парафискалних намета коjи се поново jављаjу у поjединим локалним самоуправама.
флексибилност тржишта рада, према препорукама EУ, подразумева, између осталог, продужавање максималног рока у коjем радник може бити запослен на одређено време, jер, како jе рекао Jанмат, садашњи рок од годину дана jе прекратак и дестимулише послодавце.
Tакође, отпремнине би требало везати за године стажа коjе jе отпуштени радник провео код последњег послодавца а не за читав радни стаж. Jанмат jе новинарима представио и наjновиjи извештаj Директората за економска и финансиjска питања Eвропске комисиjе, према коjем jе раст бруто домаћег производа од 2,5 одсто у Србиjи 2013. године био изнад очекивања. У извештаjу се, уколико не буду спроведене мере фискалне консолидациjе, очекуjе раст БДП-а од 1,1 одсто у 2014. и 1,9 одсто у 2015. години, као и раст буџетског дефицита са прошлогодишњих пет одсто БДП-а на око шет осто у 2014. и 2015. години. Извор: Танјуг
