Правда

Логорашима су резали кожу, а онда су те ране посипали сољу, мучили их глађу и жеђу, излагали ниској температури и тешким физичким радовима - наводи руски академик и историчар Јелена Гускова. "Људи су убијани ножевима, камама, секирама, чекићима, дрвеним маљевима, металним шипкама, мотикама, кочевима, каишевима, вешањем, спаљивањем мртвих у специјалним пећима, а живих у гасним коморама" - напомиње Гускова у интервјуу агенцији Срна. Оне који су изгубили свест и који су били израњавани - газили су ногама, гушили и давили у Уни и Сави. Гускова верује да ће Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, чији је и сама члан, открити нове архивске материјале, документа и фотографије, које говоре о страшним злочинима нациста и усташа. Она сматра да је број жртава Јасеновца постао политичко питање те да власти Хрватске, у којој је, како оцењује, и деведесетих година 20. века извршен геноцид над Србима, не желе да покрећу питање геноцида из времена Другог светског рата, "јер би се тако добила слика континуитета антисрпске политике". Поводом чињенице да су институције Србије, и Срба уопште, препустиле Хрватској да без икакве консултација прави Меморијални центар по свом нахођењу, Гускова истиче послушност некадашњих српских власти по питању извршења Титове воље у вези са Јасеновцем. "Тада се свима чинило веома важним да се не нарушава равнотежа братства и јединства између република и народа, а Срби су тада били веома послушни извршиоци" - наводи она. Гускова подсећа да је Државна комисија за истраживање злочина окупатора и њихових сарадника, која је била формирана након Другог светског рата у Југославији, дошла до закључка да је само у логору Јасеновац "убијено од 500.000 до 1.400.000 људи". "Толика разлика се појављује због тога што су многа тела била уништена", каже Гускова. Она посебно напомиње да је међу жртвама било 20.000 деце. Извор: Агенције