Правда

Ракић је рођен 31. јануара 1975. године. Завршио је Правни факултет у Београду. У ДС-у је од 1996. и обављао је функције председника Општинског одбора ДС Палилула, а био је члан и сталног састава Градског одбора Београд, Извршног одбора странке, сталног састава Главног одбора и секретар Председништва. Од 15. скупштине ДС-а, 25. новембра 2012, био је један од потпредседника странке. Он је од 2003. до 2004. обављао функцију саветника тадашњег министра одбране Србије и Црне Горе Бориса Тадића – који га је, наводно, приметио у ДС-овој школи за политичку едукацију – а потом, од 2004. до 2012, и шеф кабинета председника Тадића. Пажњу јавности Ракић је привукао тек 2010. када је посто секретар Савета за националну безбедност и председник државног Бироа за координацију тајних служби. „Миодраг Ракић је био бог и батина у прошлој власти. Стуб целе власти у прошлом систему био је Мики Ракић“, рекао је Велимир Илић, лидер Нове Србије. Заиста, Ракићево име се појављује у сведочењима на Специјалном суду, документима Викиликса о хапшењу Ратка Младића, медији га повезују са “историјским” помирењем ДС-а и Социјалистичке партије Србије (СПС), посредовањем између Тадића и Драгана Ђиласа, аферама око Дарка Шарића, Станка Суботића, Мирослава Мишковића… О највећем делу тих написа Миодраг Мики Ракић најчешће каже: “Не бих да коментаришем.” У веома ретким јавним иступима оставља утисак опрезног и одмереног говорника. Као председник Бироа за координацију тајних служби 2010. године, Миодраг Ракић је стекао медијску промоцију захваљујући Викиликсу. Међу процурелим “строго поверљивим” документима налази се депеша из америчке амбасаде у Београду у којој је наведено је да је Миодраг Ракић, 25. августа 2009, отправници послова рекао да се Младић крије негде у Србији и додао да му у скривању помажу “страни извори”, мислећи на Москву. Два месеца касније, опет из Викиликс извора, јавност сазнаје да “Тадићев саветник предводи лов на Младића”. О његовом значају за сарадњу са Хашким судом говорио је и Ђилас, председник ДС-а: “Он је човек који је дао кључни допринос завршавању сарадње са Хашким трибуналом уз пажљиво чување националних интереса” (НИН, фебруара 2013). Средином 2011. медији почињу да наводе како је Ракић “војник за специјалне везе са ривалима и одржавање односа у партијама”, као и да је он најзаслужнији за “привођење’ социјалиста проевропском табору” зашта треба захвалити дугогодишњем познанству са (иако званична биографија каже другачије) земљаком из Житорађе – Ивицом Дачићем. Миодраг Мики Ракић се први пут експлицитно представио јавности 25. новембра 2012. На изборној скупштини ДС-а изашао је за говорницу у Центру Сава, спустио микрофоне на своју висину и сталожено рекао: “Добар дан. За оне који ме не знају, ја сам Миодраг Ракић… Чуо сам да се то мало зна.” Изабран је за једног од седам потпредседника: сматра се за главног архитекту компромиса између Ђиласа и Тадића на основу кога је бивши постао почасни председник странке. Пријатељство са Вучићем У свом другом ауторском тексту, овог пута за “Политику” (16. јануар 2014), пише о Вучићу као “политичком ауторитету” за милион активиста “разних политичких и неполитичких организација”, који су “спремни да се одазову позиву за било какав скуп: навијачи, десничари, противници европских интеграција”. Премијер Србије Александар Вучић је у више наврата на медијима “ословљавао Ракића као свог пријатеља“! Био носилац листе НДС-а Ракић је после раскола у ДС-у отишао са својим пријатељем Борисом Тадићем у НДС где је постао један од функционера ове странке и носилац листе коалицијие окупљене око ове странке на прошлим изборима. Извор: Телеграф