Правда

- Екстремно ниске или високе температуре, као и екстремна количина падавина трају само неколико дана - каже Недељко Тодоровић, метеоролог Републичког хидрометеоролошког завода. Од 1887. године када је свакодневно мерење започето у Београду, бележени су периоди понављања киша и суша, као и хладних и топлих зима и лета. - Постоје одређене осцилације сунца, ветра и падавина, које имају цикличност понављања на период од 60 до 70 година. Моје запажање је да се тај циклус подудара са северноатлантском декадном осцилацијом. На сваких 60 година постоји благ пораст температуре - објашњава Тодоровић. Кишна година је тако свака трећа или четврта која има више падавина. Исти случај је и са хладном зимом, постоји законитост која није баш строга. - Не могу да кажем да ће следећа зима бити хладна, јер не знам да ли ће бити трећа или четврта, може да се омаши за годину. И убудуће неће бити значајнијих промена нити катастрофичних догађања - додаје Тодоровић. Професор др Владан Дуцић који се бави и дендроклиматологијом, науком која проучавањем годова дрвета објашњава климу у време раста дрвета, реконструисао је климу на овим просторима. - Постоје цикличности које су извесне оптимално 20 година, што се може довести у везу са сунчаном активношћу. У 20. веку најсувља је била прва декада, а највлажнија декада од 1971. до 1980. У 19. веку најсушнија декада била је 1851-1870. када је пресушило Палићко језеро. У последњих 200 година, најхладнији је био крај 19. века, када су температуре биле ниже него данас у просеку за 1, 1,5 степени. Највише температуре биле су 30-их година 20. века и у овој првој деценији 21. века - истиче др Дуцић. Према речима Јасминке Смаилагић, начелнице у Националном центру за климатске промене при РХМЗ, највеће економске штете у Србији узроковане су сушама, поплавама, олујним непогодама праћених градом, клизиштима. - Поред суша краћег трајања, карактеристична је све чешћа појава сушних година које доводе до крупних поремећаја у режиму вода и водоснабдевања, речне пловидбе. Такође, повећавају се падавине на западу земље, а смањују на истоку и југоистоку. Тропских дана и ноћи је све више, а мање је ледених дана. Нагле су смене хладних и топлих периода. Не може се тачно одвојити који део од тог износа је ефекат глобалног отопљења - објашњава Јасминка Смаилагић. После дужег периода без падавина, следе епизоде интензивних падавина, а као последица тога су све чешће суше и поплаве. Климатолог Горан Пејановић ове промене приписује човеку који је пореметио равнотежу у природи повећаним емитовањем угљен-диоксида. - Најсигурнији начин за човечанство да би избегао негативне последице промене климе је да се договори о смањењу емисија угљен-диоксида - закључује Пејановић. Извор: Блиц