Правда

Романсиране приче Александра Кристијана Голубовића, антихероја из криминалног миљеа, о прошлости са оне стране закона и најважнијим друштвеним темама преплавиле су ударне програме телевизија са националном фреквенцијом, док се часописи утркују ко ће пре објавити фотографије овог жестоког момка, мајстора борилачких вештина, и његова размишљања о васпитању омладине, политици или тенденција у уметности. Када је све отишло тако далеко да му је на ТВ Пинк додељена улога госта-водитеља Савет Републичке Радиодифузне Агенције одлучио је да се позабави „случајем Кристијан“. Гордана Суша, из РРА, каже да су спорне емисије „под лупом“. „Вероватно ћемо донети одлуку да на ту тему разговарамо са емитерима. Јер постоје етички кодекси које треба поштовати. Препоручићемо да избегавају такву врсту програма. Али што се тиче неке пријаве или опомене немамо правни основ јер закон то не препознаје“, наводи Суша. Критички однос према Александру Кристијану Голубовићу (45), осуђиваном за кривична дела изнуде и трговине дрогом, за медије који га промовишу углавном не постоји, већ се о њега беспоштедно отимају највеће телевизије пре него што оде на издржавање затворске казне од 14 година уколико пресуда постане правоснажна. Тако се недавно догодило и да су поједине ТВ станице, када су у конкурентским програмима ексклузивно гостовали водећи политичари у држави или се први пут у историји дугогодишње свађе одвијао чувени кошаркашки дуел Вујошевић – Човић, у исто време приказивале интервјуе са Кристијаном и побеђивале у беспоштедној трци за рејтингом. Александар Кристијан Голубовић каже за РСЕ да се само љубазно одазива на позиве медија. „Ја нисам са пушком ушао у ничији медиј и рекао да ме рекламирају и ставе на насловне стране. Они кажу да ме зову због моје харизме, тог неког масовног утицаја на млађу популацију, због интелигенције, елоквентности и начитаности“, појашњава Голубовић. РСЕ: У телевизијским емисијама Вас третирају као врло релевантног саговорника без обзира на криминалну прошлост. Да ли себе сматрате криминалцем и адекватним саговорником? Голубовић: Људи мене добро знају ко сам и какав сам. Знају да презирем дрогу и да бих излечио све наркомане света, само када бих могао. А зашто баш мене хоће у емсијама је питање за оне који ме позивају. Ја им кажем да зову неког другог. Људи, ја нисам певач, ја нисам глумац... А они неће. Њима ваљда није толико интересантан неко други. Него баш мене зову. И то сваки дан, и све више, и ја не знам докле ће ово да иде“ Ова осуђивана ТВ звезда тврди да је криминал иза њега и да гостовања углавном користи да младима укаже на прави пут. У тим, често и бизарним, телевизијским наступима он црта и слика, говори своје афоризме или прича о благотворности спорта и његовом хуманитраном раду. Траженији од старлета После свега популарност Кристијана Голубовића, који је свој сликарски правац назвао Кристијанизам, достигла је неслућене размере. Говори се да његове снимке и странице на интернету, као и профил на друштвеној мрежи назван „Дневна доза Голубовић Кристијана“, сваког дана прегледа пола милиона људи и да је траженији и од чувених домаћих старлета. Милена Драгичевић Шешић, професорка београдског Факултета драмских уметности, подсећа да фасцинација антихеројима није никаква новост: „Отуда и у бајкама имамо зле јунаке. Само што у бајкама на крају увек побеђују добри. Проблем што је сада код нас другачији начин промоције. У ранијим друштвима имали смо једну врсту уредничке контроле садржаја, није баш свако причао приче, знало се ко су шамани. А данас није циљ стварање културе и вредности него искључиво профит. Па се тако, на жалост, у тој трци једноставно не бирају средства.“ Прво медијско појављивање Кристијан Голубовић доживео је средином злогласних деведесетих када га је шира јавност упознала као протагонисту култног документарца о београдским ганговима „Видимо се у читуљи“, у ком је представљен као двадесетпетогодишњак из света криминала: „Кристијан Голубовић – Као малолетник у Дизелдорфу ухапшен због оружане пљачке. Одлежао три и по године у затвору. Изручен српској полицији због дела које је починио у Београду.“ Тада се Голубовић, између осталог, представио и изјавом о стању у ондашњој Југославији: „Поштеним радом не можете да створите ништа. Јер држава је под санкцијама, буџет је минималан. Не може човек за сто марака месечно да ради. И да ради, то је поштен народ. Омладина се опредељује – боље све или ништа.“ Јанко Баљак, редитељ тог филма из ког је највећи број актера страдао у криминалним обрачунима, каже за РСЕ да је актуелна тенденција да се промовишу особе са оне стране закона последица распада система вредности. „Кристијан Голубовић ни пре петнаест година, а још мање данас, није могао и не може да буде некакав узор и човек који дели лекције. У питању је једно опште естрадно експлоатисање које је више него отужно у политици ове земље која је дубоко заглибила и естрадизована. Управо је број појављивања Кристијана Голубовића у медијима директно сразмеран тој језивој естрадизацији нашег целокупног друштва и политике. То је оно што забрињава и што подсећа на те грозне деведесете за које смо мислили да се више никада неће поновити“, констатује Баљак. После година у криминалу, Александар Кристијан Голубовић данас себе сматра жртвом. „Ја се трудим да изађем из тога и да кажем – људи ја имам нешто друго за вас. Ја сам заказао сликарску изложбу у Новом Саду. Па дођите и сами видите о чему се ради“, каже Голубовић. Будућност нових генерација, закључује Милена Драгичевић Шешић, у великој је опасности уколико се медијима дозволи да се и даље без икаквог отклона баве причама такозваних жестоких момака. „Ми се данас чудимо одакле толико насиља у школама и уопште код младих. Па наравно, између осталог и због тога што се на неки начин насиље глорификује и брани. Та врста нормализације криминала и насиља је погубна. И то мора политика да спречава“, сматра Милена Драгичевић Шешић. Новинарска удружења у Србији позвала су надлежне да реагују и спрече медијско промовисање криминала и насиља. НУНС и УНС апеловали су на РРА и Савет за штампу да не дозволе програмске садржаје у којима се пропагирају појединци са богатим криминалним досијеима. Извор: Слободна Европа