Правда

Јавни дуг земаља бивше Југославије износи 90 милијарди евра, док је пре распада Југославије износио око 20 милијарди. Све те земље, осим Словеније, полако клизе у дужничко ропство уколико не предузму хитне и строге мере", пише лист. Дневник наводи да је тренутно рекордер у јавном дугу Словенија са 28,8 милијарди евра, али је бруто домаћи производ (БДП) највећи од свих тих држава, тако да има могућност да га отплати. - Јавни дуг Словеније порастао је на 71,7 одсто БДП-а, а процењује се да ће ове године достићи 81 одсто. Ове године јавни дуг Словеније ће порасти на 28,8 милијарди евра, или 80,9 одсто БДП-а, а то је скоро четири пута више у поређењу са 2008. годином, пре избијања глобалне финансијске кризе, навео је лист. На другом месту је Хрватска с дугом од 28,7 милијарди евра. Следи Србија с дугом који је прешао 20 милијарди евра или 63,3 одсто БДП-а. Министарство финансија Србије саопштило је ове недеље да је јавни дуг Србије на крају марта износио је 20,507 милијарди евра, што је 62,3 одсто БДП-а. У марту је јавни дуг повећан за 109 милиона евра. БиХ има јавни дуг од 5,5 милијарди евра, Македонија од 2,7 милијарди евра и Црна Гора од 1,7 милијарди евра. Сарадник Института за тржишно истраживање Саша Ђоговић изјавио је да земље бивше Југослације полако тону у дужничку кризу јер је распад бивше државе "деструктивно утицао на индустрију, производња је смањена и значајно је пала конкурентност у привреди и предузећима". - Тржишта у Азији и Африци су узгубљена, закључује је Ђоговић, а преноси словеначки Дневник. Извор: Блиц