Правда

Због чега сте одлучили да сада постанете отац? „Јелена и ја смо заједно већ скоро девет година. У септембру смо се верили и сада је ова беба знак живота од Бога. Разговарали смо о томе у прошлости, али никада нисмо одлучно рекли: ’Ок, хајде да направимо бебу’. Први пут када смо покушали смо и успели, сјајна прецизност, урадио сам то како треба (смех)“. Да ли већ знате пол бебе? „За две недеље, радознао сам... Ја долазим из породице дечака тако да моја мама и Јелена желе девојчицу. Али то је тек прва беба, ја желим много деце.“ Шта за тебе значи чињеница да ћеш постати отац? „Мислим да је најлепша ствар на свету када сте у могућности да пренесете искуства на децу, дете је највећа срећа. За нас се сада све мења. Наставићу да играм тенис, али мој приоритет више неће бити ударање лоптице већ здравље Јелене и бебе.“ То је чудно јер сте жртвовали много да бисте дошли до врха. „Није тенис цео мој живот. Већ размишљам шта ћу радити када завршим каријеру, имам много пројеката у плану.“ "Агаси ме разочарао"Агаси је у својој аутобиографији рекао да тенисери пате. Да ли играње на највишем нивоу знати и патња? „За мене је тенис одувек био љубав. Срећан сам када га играм. Сви нешто жртвујемо, да се нисам жртвовао не бих био овде, већ бих вероватно седео на тераси у Монте Карлу и јео рижото од морских плодова на тераси хотела са пет звездица. Можда је разлика између Агасија и мене што је њему тенис био једини вид сатисфакције. Читајући његову књигу био сам веома разочаран када је признао да је узимао илегалне супстанце током каријере. То је у супротности са мојим идејама: жртва, дисциплина, искреност.“ Агасија је отац терао да удара 2.500 лоптица дневно. Какав је био твој отац? „Веома јак, увек је веровао у мене и подржавао ме. Било је наравно и периода када смо се сукобљавали. Када сам напунио 18 година почео сам да путујем, да имам девојку, пријатеље... Он је морао да прихвати да моја породица није једеини извор љубави за мене. Није било лако, наша култура је веома слична италијанској. На срећу није утицао на моју игру у техничком смислу јер никада није играо тенис. Он је био веома добар скијаш.“ Стално истичеш да је твој идол у детињству био Сампрас, Агасијев велики ривал. „Да, али моја игра је сличнија Агасијевој. Андре је шампион, али је успео да направи и револуцију што се тиче фризуре, облачења, неконвенционалног понашања и многи људи су га волели.“ Како си дошао на идеју да имитираш колеге? „Када сам био дете обожавао сам да гледам шампионе и почео сам да их имитирам. На терену сам имитирао Шарапову и Надала, али сам касније помислио да ће се неко наљутити због тога.“ Да ли се неко и наљутио? „У почетку им је било ок. Радио сам то на терену, али не и ван. Ја нисам најбољи имитатор већ Андреа Караско, момак који говори шпански. Морате да га видите.“ "Надал је важна особа у мом животу"Да ли би пре отишао на вечеру са Федерером или Надалом? „Са Надалом и то смо већ радили. Не можемо баш да будемо пријатељи јер смо велики ривали. Одиграли смо 40 међусобних мечева и поделили неке од најбољих момената. Он је веома важна особа у мом животу.“ Да ли је тачно да ти је Фабио Фоњини добар пријатељ? „Да, њега сви у Србији воле. Напредовао је доста у тенису у последњих 15 месеци. Још мора пуно да научи, мора да научи како да контролише своју личност, али не постоји много играча са харизмом какву он има.“ Када си био мали, преживео си бомбардовање... „Док сам прослављао свој 12. рођендан у Београду и слушао пријатеље који су ми певали песму чули су се авиони. Те ствари никада нећу забооравити. Уништили су већи део моје земље. Србија је још увек веома сиромашна земља, ја сам направио фондацију како бих могао да деци пружим шансу да имају образовање, да имају прилику да промене своје животе.“ Извор: Б92, Vanity Fair