Коштице воћа, љуске од кафе, отпад од сламе, па и кокошији измет - само су неке од сировина од којих фабрика котлова "Кирка Сури" прави новац. Ова београдска фирма дошла је на идеју да зарађује тако што ће прерађивати отпад из индустријских погона, са фарми, из фабрика, и претварати га у - енергију. Клијенти су им задовољни, јер, осим тога што праве енергенте за грејање и струју из обновљивих извора, доносе им и изузетне уштеде које се мере стотинама хиљада евра.
На тржишту рада већина фабрика приморана је да отпушта радну снагу, јер им укупни трошкови, за исплату плата и производњу, превазилазе профит који на крају остварују. Група инжењера из Београда створила је систем којим предузећа не морају да отпуштају запослене, јер штеде на самом процесу производње. Тако су за једну фабрику кафе направили погон који на годишњем нивоу доноси и до 95.000 евра уштеде. - Посла за инжењере није било, поготово не у јавном сектору - каже Александар Рафевски из "Кирка Сурија". - Зато смо морали да смислимо систем којим ћемо бити конкурентни на тржишту и људима направити уштеде у пословању. Тако смо дугорочно себи нашли занимање, али и сачували многобројна радна места у другим постројењима. Сваки будући инвеститор треба да зна да се трошкови енергије при производњи неког производа крећу и до 60 одсто од суме укупних трошкова. Ту смо пронашли места за нас, јер се производњом енергије из биомасе добијају од четири до осам пута јефтинији енергенти него када се користе класична горива. За фабрику кафе изумели су постројење којим се енергија за грејање прави од љуски које они бацају. Досад су их складиштили и за то плаћали баснословне бројке. Сада отпад користе да се њиме греју. Почетна инвестиција им се исплатила за мање од годину дана, а смањили су и емисију угљен-диоксида за 14 одсто. Слична рачуница направљена је за једну фарму. Екипа из "Кирка Сурија" искористила је кокошији измет који је фарми био смеће и, уз помоћ сагоревања биомасе, од отпада направила енергенте за производњу струје и топлотне енергије. - Инвестиција им се исплатила за годину до годину и по - прича наш саговорник. - Још један пример је и постројење у Нишу, где смо искористили коштице од воћа, а фирма је уштедела на новој енергији 150.000 евра за годину дана. Толико им се исплатило да су овим енергентом заменили мазут. Свако решење је јединствено и прављено за поједначног инвеститора. Као сировина, нашла се и слама у једној бечејској фабрици, која је направила уштеде од 1,8 милиона динара када је заменила гас као енергент. Извор: Новости
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.