Правда

Релативно јединствен фронт новинара и узбуњивача, који се борио заоткривање тајних америчких програма шпијунирања безмало целог света, прекјуче је међусобно заратио због тога што представници „седме силе” нису хтели да објаве све добијене податке, плашећи се да ће то изазвати насиље у одређеној земљи. Глен Гринвалд, некадашњи новинар „Гардијана”, који је захваљујући подацима добијених од узбуњивача Едварда Сноудена открио да америчка Национална безбедносна агенција (НСА) нелегално надзире комуникације широм света, сада је на интернет порталу „Интерсепт” објавио још један амерички програм шпијунирања, али није хтео да напише које су све земље на мети можда најинтензивнијих напада НСАдосад. У тексту који потписује Гринвалд и још двоје новинара наводи се да амерички програм „мистик” под надзором има телефонске комуникације у пет земаља, при чему у три – Мексику, Кенији и Филипинима – прикупља само такозване метаподатке (подаци о томе одакле и када се зове, ко са ким разговара, али не и шта је садржај разговора), док у две земље снима све телефонске разговоре. „Интерсепт” је објавио да су Бахами једна од те две државе, али је одбио да објави име друге земље, правдајући то тиме да би то довело до жртава и ескалације насиља. Међутим, то је разљутило „Викиликс” и његовог оснивача Џулијана Асанжа, који су на свом твитер налогу прекјуче запретили да ће у року од 72 сата објавити име те земље уколико то не уради Гринвалд на порталу „Интерсепт”, чији је оснивач. У „Викиликсу” су разочарани аутоцензуром портала. „Није на ’Интресепту’ или ’Вашингтон посту’ да ускраћују право једном народу да сазна како их масовно снимају. Није на њима да одлучују како ће народ реаговати на масовно кршење њихових права од стране САД”, поручују из „Викиликса”, а на Гринвалдову тврдњу да је „врло забринут” да би објава тог податка могла довести до смрти, додају: „Када је истина икада икоме нашкодила? Понављајући ову лажну тврдњу Пентагона, наноси се штета свима који објављују истину.” „Викиликс” тврди да је „Интерсепт” требало да буде „слободан нови медиј”, а не да крене путем осталих медија и буде, како кажу, попут „Вашингтон поста”, који често цензурише објаве засноване на документима које је открио Сноуден. Како тврде у Асанжовој организацији, сада је објављивање нецензурисаних података још значајније јер су овог пута у питању „можда најинтензивнији НСА (шпијунски) нападу” досад откривени, будући да се у две земље прикупља садржај свих телефонских позива.

То што су Бахами „велика мета” не изненађује, будући да је ова острвска држава један од „карипских банковних центара” у којима се налази око 290 милијарди долара америчких државних обвезница. Иако власти Бахама траже „одговоре” због ове шпијунаже, очигледно је да ће ударна вест бити објављивање те друге земље у којој Америка снима све телефонске разговоре.

На интернетским форумима већ се спекулише која је то земља, нарочито ако заиста постоји ризик да би информације могле да „изазову насиље”, како тврди званични Вашингтон. Претпоставља се да је реч о већој држави од Бахама и да је у питању можда земља чија власт се труди да буде формални савезник Америке иако то не одговара већини народа те земље. У таквом сценарију су одбачена прва нагађања да би то могао да буде Израел, али се наставило са спекулацијама да би то могла да буде Индија или Јужна Кореја. Неке не би изненадило и да је то Пакистан, будући да се званични Исламабад труди да сарађује са Вашингтоном у борби против талибанских побуњеника, али у становништву јача антиамеричко расположење, пре свега, због многобројних цивилних жртава приликом америчког бомбардовања талибана, коришћењем беспилотних летелица. У сваком случају, најпознатији светски узбуњивачи очигледно су у све већем рату са новинарима, који се полако повлаче из мисије да објаве све детаље нелегалних активности држава. Да водећи медији у САД полако затварају врата за Асанжа и Сноудена, можда најбоље доказује чињеница да водећи амерички листови нису уопште пропратили овај рат Асанжа и Гринвалда, већ о томе у САД извештавају само поједини мали интернет портали који се боре за слободу информисања. Извор: Политика (Ненад Радичевић)