Правда

– Пред бомбама и Албанцима смо бежали 1999. године, а сада бежимо пред водом. У Ђаковици нам је први комшија присвојио кућу од 300 квадрата и локал, а сада нам је вода отела кућу у Обреновцу. Од две велике породичне куће, све што ми је у животу остало јесте кључ од хотелске собе број 1105 – прича Марица док у хотелу „Славија” у Београду нетремице гледа директан пренос седнице Владе Србије. Скрхана муком која ју је снашла, каже да сада верује само у премијера Србије и господа Бога. После свега што је проживела, нема снаге да зида трећу кућу. – За мање од две деценије, два пута сам избегла из сопственог дома. Када смо бежали са Косова, успели смо да у колима понесемо нешто од личних ствари и документа. Сада више немамо никаквих личних ствари, носимо одећу коју су нам послали људи добре воље, а у кући су нам остала сва документа. И кола нам је однела водена стихија – прича Марица. Док је њен супруг као припадник МУП-а Србије био ангажован у спасавању људи из поплава на другом крају земље, Марица је са децом евакуисана у ноћи између петка и суботе. Војска их је прихватила у амфибију која се на пола пута покварила, јер је налетела на потопљени аутомобил, па су четири сата били заробљени у овом возилу. Из амфибије су их пренели у гумени чамац који је такође стао на пола пута, јер се покварио мотор... Из Обреновца до прихватног центра ФМП на Чукарици путовали су готово 24 часа, а затим су смештени у хотел „Славија” заједно са још тридесетак жртава водене стихије. О њиховом менталном здрављу брину волонтери екипе психолога, психијатара и студената друштвених наука. Ана Влајковић, координатор тимова психолошке подршке и асистент на Факултету за медије и комуникације, каже да се на терену тренутно налази 59 тимова који окупљају више од 600 волонтера. Због чега је важно да жртве поплаве што пре добију психолошку прву помоћ? – Након фазе благе еуфорије због тога што су остали живи и здрави, следи фаза инвентарисања и пописивања губитака – материјалних и нематеријалних, када може доћи до појаве првих депресивних симптома. Никоме није лако да се бори са чињеницом да је изгубио све што је стекао – мали је број људи толико ментално јак да може да „исплива” из ове ситуације. Ипак, ова несрећа пре свега слама децу, јер су она најрањивија, и најстарије, јер они немају времена за нови почетак. Биће потребна велика солидарност у наредном периоду, стрепим да ће ентузијазам и емпатија народа трајати онолико колико буде трајала медијска пажња. Када политичке теме опет постану приоритет, студенти почну да спремају испите, а послодавци престају да дају слободне дане запосленима који су се пријавили да волонтирају, постоји опасност да спласне ентузијазам и жртве поплава почну да тону у заборав. Зато смо ми размишљали унапред и договорило се да у сарадњи са Министарством одбране направимо неку врсту психолошког кризног центра у Обреновцу, у коме ће помоћ моћи да потраже житељи овог поплављеног града – објашњава Ана Влајковић. Волонтер Лука Перишић, апсолвент психологије, каже да је најтеже помоћи некоме коме је поплава однела све и нема где да се врати. – Ми се трудимо да са њима „одболујемо” велике губитке, али настојимо да њихов живот колико-толико вратимо у нормалне токове. Инсистирамо на дневној рутини типа – редовна исхрана, туширање и спремање простора у коме живе. Неке људе смо водили у Храм Светог Саве на разговоре са свештеником, неки да са нама играју „не љути се човече”. Најмлађима смо отворили играоницу у којој их по цео дан забављају дечји глумци, певачи и кловнови – каже Лука Перишић. Прва психолошка телефонска помоћ У оквиру акције „Прва психолошка помоћ” становништву угроженом поплавама отворен је СОС кол-центар. Одрасли и млади могу позвати телефон 0800-111-111 сваког дана од 12 до 20 часова, а за децу и родитеље отворен је телефон 0800-123-456, који је уједно и број Националне дечје линије и ради 24 часа. На овим телефонима дежураће стручњаци, све особе које осећају последице кризе могу позвати ове телефоне и добити инструкције како да превазиђу проблеме који су их снашли. Извор: Политика