СВЕТ - Kина и Русија, највећи светски потрошач енергије и водећи глобални извозник гаса, постигли су у среду дугорочни купопродајни споразум о чијим финансијским детаљима остатак света, за сада, не зна готово ништа. Могуће политичке и економске последице споразума о испоруци гаса Русија–Кина увелико брину западне берзе, али и политички естаблишмент привредно посусталог басена северног Атлантика, пише лист Политика.
У неоспорној и силовитој привредној експанзији, Кина је споразумом са Русијом од 2018. за следеће три деценије, „по повољној цени за обе стране”, обезбедила извор 15 одсто данашњих енергетских потреба. При томе, Кина се споразумом са „Гаспромом” домогла у блиској будућности еколошки далеко прихватљивијег гаса од угља који троши немилице и нафте коју углавном набавља у нестабилнијим деловима света, од Јужног Судана и Нигерије до Еквадора и Венецуеле.
Нови енергетски загрљај Пекинга и Москве може, чини се, само да потраје. Домовина скоро милијарду и по људи је у 21. веку енергетски незајажљива. Само ове године Кина ће повећати увоз природног гаса на око 186 милијарди кубних метара, што је за петину више него лане. Истовремено, Европа је и даље највећи енергетски купац гаса из Русије, одакле је лане те сировине купила за 160 милијарди.
Руски енергетски искорак ка истоку, колико на први поглед очигледно прагматични потез, овог пролећа је ипак делимично изнуђен. Да Запад није заоштрио односе са Русијом поводом украјинске кризе и анексије Крима, питање је да ли би Москва и Пекинг баш сада успешно окончали десетогодишње мукотрпне преговоре о енергетском повезивању две земље, које деценијама негују деликатне дипломатске односе. Овако, већ и штурим саопштењем о договору „тешком” 400 милијарди долара – испорукама гаса, изградњи нових гасовода и терминалских лука за искрцај течног гаса – Москва и Пекинг већ су јуче изазвали револуцију на светском тржишту стратешких сировина.
„Договор Кине и Русије поставља нови стандард колико је Пекинг спреман да плати природни гас који му нуде други произвођачи”, упозорила је америчка агенција за кредитни рејтинг „Фич”.
Амбициозни планови за продор на кинеско тржиште многих извозника те сировине из Аустралије, Персијског залива, источне Африке, источног Медитерана, Латинске и Северне Америке сада су кинеско-руским договором доведени у питање. Јер ће гас допреман гасоводима из Русије због географске близине кинеског тржишта бити у прилици да знатно обара цену конкурената. Пекинг и Москва стекли су нови пословни, а вероватно и политички адут у будућим односима, како са партнерима у енергетској оскудици, тако и са онима који имају развојне планове. Узалуд је председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо у среду упозоравао Русију да мора наставити тројне преговоре са Украјином и ЕУ, и истовремено испунити своје уговорне обавезе о испоруци гаса Европској унији. Баш у време Барозовог апела Русија је преговарала са, по Путиновој оцени, „врло тврдим” кинеским партнерима о новој енергетској карти света.
Какав је сада за Русију и „Гаспром” значај гасовода „Јужни ток”, потом гасовода преко Северног мора према Европи или пројекта „Бургас–Александруполис”, ако се сада отвара могућност изградње терминалских лука за извоз течног гаса код Владивостока, на корак од великих купаца попут Јапана и Јужне Кореје?
На ову дилему – од животног значаја за енергетски испошћену Европу – за сада нема јасног одговора. Руско-кинески договор ипак није још завршена прича. Партнери ће, на пример, тек морати да се договоре како да заврше неопходне гасне трасе до 2018. Две уговорне стране при томе имају опипљиве пословне интересе: уколико успеју да се договоре о „детаљима” око гасовода „Алтај” и „Снага Сибира”, Русија ће бити у прилици да (тренутно) другу економију света снабдева са 68 милијарди кубних метара гаса годишње. Ако се то догоди, Европа би већ у блиској будућности могла постати нелагодно енергетски зависна од Катара, Ирана, Алжира, Либије, Аустралије... Извор: Политика (Тања Вујић)
