Правда

То је најгора поплава која се догодила у овом делу света у протеклих 120 година. Уништене су многе улице, зграде и домови. Број жртава расте. Евакуисано је више од 25.000 људи из њихових домова, од којих је већина срушена. Тим породицама очајнички су потребни храна, вода, одећа, ћебад, лекови и друге ствари. Такође, могуће је да нисте ни чули да се нешто грозно десило у Србији. Могуће је и да не знате где је Србија (не, то није Сибир, хладна област на северу Русије; Србија се налази у југоисточној Европи). Да будем искрен, да ми Србија толико не значи, вероватно ни ја не бих толико обраћао пажњу на то шта се дешава. Овако: Нисам Србин. Не живим у Србији. Зашто ми је онда толико стало до Србије? Први пут сам путовао у Београд (Србија) 2012. Онда поново 2013. па поново 2014. пре само два месеца. Писао сам о Србији овде на 'Хафингтон посту'. Говорио сам о Србији и пријатељима које сам тамо стекао у говору на ТЕДx. Чак сам се заљубио у Србију. Постоји много места на свету којима је потребна наша помоћ, а чујемо о разарањима свакодневно. Зашто бисмо онда помагали Србији? За нас срећнике који путујемо, постоје нека места на свету која нам додирну срца на необјашњив начин. Некада су то људи. Некада је то природа. Некада су околности под којима смо дошли на неко место. Обично је комбинација свих тих и много више фактора. Чак и кад не можемо да уперимо прстом у то како и зашто су нас та места тако дотакла, не можемо да их се ослободимо. Она су нас увукла. Наше очи ће увек светлуцати кад говоримо о њима. Постајемо представници тих места, која су нелогично и неочекивано упловила у наше животе. Постајемо борци за ова места, која већина људи никада неће доживети, из разлога које многи људи никад неће разумети. Имамо велику одговорност када се то деси. Хтели то да прихватимо или не, заувек смо дужни овим местима. Када се то деси, она постају наша одговорност – да подигнемо свест и позовемо на акцију помоћи овим местима када им је она потребна. Као путници, треба да се усправимо и представимо места која су нам променила живот, која су нас обликовала у оно што смо данас и како видимо свет. Србија је то место за мене. А данас Србији очајнички треба помоћ. Ако се људи попут нас не заложе за места која су их дотакла... ко ће? Локално становништво. Комшије. Породице избеглица и имиграната из иностранства. Али Србија није богата земља. Место као што је Србија нема ни изблиза снажан систем попут САД или других развијених земаља. Њој је потребна помоћ са стране. Потребна јој је наша помоћ. У свом чланку названом 'Ствари које сам научио путујући Европом седам месеци', написао сам: 'Људи који имају најмање, често највише дају: Просечан приход у Србији је мањи од 10.000 долара годишње, а морао сам да молим да платим било шта у друштву мојих српских пријатеља'. Видим ово као моју шансу да устанем, представим Србију и вратим јој. Да узвратим том месту које ми је већ толико тога дало. Важно је помоћи Србији, али не само помоћи ради. Србији треба да помогнемо, јер ћемо тиме показати много већи знак свету. Знак да ценимо места која су нас обликовала. Најпродуховљенији путници знају да циљ није путовати ради нових искустава. Циљ је дати онолико колико си узео, кад можеш. Некад је и промена валуте животна лекција. Некада је то доброчинство. Некада пријатељство, а некад љубав. Значај помоћи Србији је исти као и значај помоћи свим земљама које су нас дотакле. Важно је да се сећамо да смо, на крају крајева, сви у истом тиму. Важно је да увидимо да сећањем на места која су утицала на нас омогућавамо настављање циклуса давања и примања. Тако радећи, путовања остају света, значајна и подједнако магична, као кад смо се први пут у њих заљубили. Ако је вас икад дотакло место, онако како је Србија дотакла мене, мислим да схватате зашто јој је важно помоћи. Наравно, апелујем да помогнете Србији и другим балканским земљама, ако можете. На самом крају, молим вас, делите даље овај чланак, како бисмо подигли свест. Чак и ако то не урадите, молим вас, сетите се да се заложите за места која су вас обликовала на вашим путовањима." Извор: Хафингтон пост, Блиц