БЕОГРАД - Поплаве постоје од када постоје и људи и оне су засигурно једна од највећих природних катастрофа које могу да задесе одређено подручје. Ово су десет највећих и најгорих поплава које су се десиле у људској историји.
Поплаве су једна од најгорих могућих елементарних непогода. Оне су у стању да убију на хиљаде људи, униште имовину и збришу са лица земље усеве и стоку. Поплаве изазивају ненадокнадиве и огромне губитке. Неки људи верују да су овакве несреће Божији знак да је крај света близу. Национална географија представља десет највећих и најгорих поплава у људској историји: 10. Поплава Северног мора из 1212. Ова поплава је почела у јуну 1212. године у Холандији и однела је око 60.000 живота. Било је потребно око шест месеци за измештање и санирање последица. У то време није било технологије која би упозорила на надолазећи циклон, а да је постојала сигурно би на хиљаде живота било спашено. Спада у једну од најгорих природних непогода у историји Холандије. 9. Поплава Свете Луције Света Луција погодила је Холандију и северну Немачку 14. децембра 1287. године. Олуја је била одговорна за несрећу у којој је страдало око 80.000 људи. Поплава коју је олуја изазвала названа је по Светој Луцији, која се славила дан раније. Нека места су била у потпуности потопљена. 8. Поплава реке Јангцекјанг из 1911. Поплава Јангцеа из 1911. године била је једна од најсмртоноснијих несрећа коју је Кина икада доживјела. Ова река тече 6.418 километара од глечера до истока Кине. Представља главни извор наводњавања и транспорта у Кини. Највећа хидроелектрана на свијету била је саграђена управо на овој ријеци. Године 1911., Јангце је поплавила и усмртила око 100.000 људи. Оставила је око 40.000 људи без дома и начинила материјалну штету од неколико милијарди долара. 7. Поплава делте Црвене реке и Ханоја Током Вијетнамског рата, 1971. године Црвена река је 1. августа у својој делти почела да плави и усмртила је више од 100.000 људи. Град Ханој се налази тик изнад нивоа мора, што је допринело овој катастрофи. 6. Поплава Светог Феликса Свети Феликс задесио је Холандију 5. новембра 1530. године, када је већи део земље погођен водом која је однела више од 120.000 живота. Данас су потопљени градови претворени у области слатине, али је тадашњи материјални губитак процењен на преко 100 милиона америчких долара. 5. Поплава реке Јангцекјанг из 1935. Најдужа река у Азији и трећа најдужа река на свету 1935. године још једном је изазвала поплаву. Том приликом погинуло је више од 150.000 људи, а велики број пеживелих је остао без кућа. Након поплаве појавиле су се и бројне болести широм земље попут маларије, дерматитиса и туберкулозе. 4. Тајфун Нина На реци Ру у граду Џумајден изграђена је 1949. године Банкјао брана. Производила је 20 ГЊ струје и многи градови су зависили од струје са ове бране. У августу 1975. године, квар на брани је довео до плављења пола Кине. Више од 160.000 људи је погинуло, а око милион је остало заробљено више од девет дана. Штета била је више од 500 милиона америчких долара. 3. Поплава реке Хуангхе из 1938. Док је Други кинеско-јапански рат био у пуном јеку, Кина се налазила под великим притиском, јер јој ниједан напад није успио. Тада су одлучили да подигну капију са бране на Хуангхе реци, што је касније довело до несрећне поплаве која је однела животе око 800.000 људи, уништило усеве и учинило земљу неплодном. 2. Поплава реке Хуангхе из 1887. Поплава из 1887. године била је разорна за Кину. Тог 28. септембра речна вода је преплавила и усмртила више од 900.000 људи. Више од два милиона људи остало је без дома, а око 50.000 квадратних километара тла је потопљено. 1. Кинеска поплава из 1931. Поплава централне Кине из 1931. се сматра најсмртоноснијом несрећом на свету. Почела је током јула 1931. године, када су се реке Хуангхе, Хуај и Јангце издигле и усмртиле око 2.500.000 људи на спавању. Верује се да је овом поплавом било погођено укупно 28 милиона људи. Извор: Бошњак.цом
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.