Правда

Неки научници чак сматрају да би се до краја овог века могла повећати за готово шест степени, а обесхрабрујуће је и њихово предвиђање да би повећање просечне температуре за само два степена имало разоран утицај на биљни и животињски свет, као и на рељеф Земље, пишу Новости. Све учесталије су и екстремне појаве попут олуја, таласа тропских врућина, великих пожара, поплава и ерозија. Ови атмосферски догађаји нису мимоишли ни Србију, а предстојеће санирање последица поплава које су нас задесиле трајаће годинама. Не чуди, зато, што је све више оних који верују да смо сведоци очигледних промена климе. Питања се множе, а несигурност становништва расте. Нарочито када се прича о томе шта нас чека, како екстремне атмосферске појаве спремно дочекати и како им се прилагодити. "Клима је по дефиницији изузетно променљива, а њено главно обележје је и екстремност, било да је реч о краткотрајном периоду попут просечног људског живота, или десетинама хиљада година", каже за Новости професор др Млађен Ћурић из Института за метеорологију у Београду. "Неспорно је, међутим, да идемо према леденом добу које ће се, по врло уваженој теорији нашег Милутина Миланковића, догодити за око 23.000 година. У блиској будућности, пак, очекује нас пораст посечних температура, дужи сушни периоди, а када буде падавина, оне ће бити обилније. Али, све то, ипак, неминовно води ка леденом добу". "У Европи се сваке године јавља такозвани европски монсун. То значи да се циклично у току године јављају периоди са максималним падавинама. Узрок европског монсуна је исти као индијског, али је због "троугласте униформисаности Индијског потконтинента“ индијски много превидивији од европског. "Наш“, због разуђености европске обале, може да иде од Британије према Немачкој, али и од Средоземног мора према североистоку континента. Где ће се формирати јак, стабилан циклон који ће донети много падавина, зависи од оштрих граница топлог и хладног ваздуха", објашњава професор.

Белешке из прошлости "Екстремна атмосферска догађања у Србији записивали су и наши калуђери. Велике суше биле су 1358. и 1371. године. Крајем маја 1459. падао је снег, а јула 1510. "било га је и до четири педља“. Годину 1579. обележили су суша и сув, топао ветар, 1616. "од кише жита нису узрила“, док је обилна киша "40 дана и ноћи“ падала 1611. и 1694. Августа 1716. снег падао пет дана и вода се ледила. Три деценије касније Божић и Богојављење су "били као усред лета, а о Светом Николи у Зворнику људи су брали јагоде“.Од 1813. до 1817. владала је суша, а новембра 1822. "паша Глиша Шпањин прегазио је Дунав код Илока, дубина је била две трећине стаса“. Од априла до октобра 1834. киша је пала само два пута", открива професор.

Подсећа и да су северну Италију 2011. године задесиле падавине од 500 литара по метру квадратном за неколико дана, што је два и по пута више него код нас минуле семице. Слично је било прошле године у јужној и источној Немачкој и Чешкој. Због европског монсуна такве падавине могу да се очекују било где на нашем континенту, па и у Србији. Чак и снег у јулу и августу. То се, тврди професор, дешавало и дешаваће се. "Ако у Италији падне толико кише, сигурно може и код нас. Спремно и без великих људских и материјалних губитака дочекаћемо их ако много више поведемо рачуна о "хигијени“ животне средине. Најпре би требало да очистимо корита и најмањих потока и највећих река, да направимо бедеме, да не крадемо песак из речних корита, поведемо рачуна о изградњи објеката на обалама, да правилно пошумљавамо и спречавамо ерозију. Све то јесте скупо, али је на дуге стазе врло, врло исплативо", поручује Ћурић. Када је реч о прилагођавању савременог човека вишим температурама, или о "ускакању из чизама у сандале“, он каже да много тога зависи од човека, његовог начина живота и здравих животних навика. "То лекари непрекидно понављају и то је велика истина. Иако звучи сурово, непрекидна промена климе утиче и на природну селекцију врста, па и човека. Здравији и покретљивији лакше се прилагођавају. Одувек су активности човека зависиле од климе, а не клима од човека, чак и сада када се много говори о емисији угљен-диоксида и ефекту стаклене баште", тврди саговорник Новости. Слабији земљотреси око акумулација "После оваквих поплава, воде продру дубоко у тло, мењају режим и равнотежу подземних вода убрзавајући процесе подрхтавања тла који би се и иначе догодили. Зато ће се неки мањи земљотреси у нашој земљи, уместо за десетак, догодити за три-четири године", каже за Новости мр Славица Радовановић, директор Републичког сеизмолошког завода у Београду, и наглашава да места за панику нема јер се сигурно неће догодити у поплављеним подручјима где их ни раније није било, већ у оним где је тло одувек сеизмички активно. Наредних месец дана, међутим, могући су земљотреси слабијег интензитета у крајевима око акумулационих језера из којих је ових дана пуштана вода. То нагло испуштање увек провоцира земљотресе који нису катастрофални, али се на терену осете. Извор: Новости