Правда

Није новост да ће се у Европи до средине века под налетима бујица корита чешће изливати, али јесте то што ће, како показују тек објављена истраживања, поплаве на целом континенту бити међусобно повезаније. До сада су истраживања била ограничена на поједине речне сливове, али студија која је објављена у специјализованом часопису „Нејчер клајмат чејнџ” указује на то да ће изливање корита река једног слива погађати много више него до сада друге регионе и сливове широм Старог континента. Брендан Јонгман, са амстердамског универзитета, водећи аутор овог мултидисциплинарног истраживања, указује за лондонски „Индепендент” да се „анализом промена кишних модела” дошло до закључка да ће поплаве постати паневропски проблем и да ће до средине века узроковати трећину губитака у националним економијама. „Поређења ради, у првих 12 година овог века, како истиче ова студија, просечни трошкови због поплава у ЕУ износили су око 4,9 милијарди евра годишње. На бази пројекција о количини падавина следећих деценија и постојећих одбрана од плављења, трошкови ЕУ ће се до 2050. повећати на 23,5 милијарди евра годишње”, каже професор Јонгман. Само ће донекле поједине нације моћи да се заштите изградњом бољих и чвршћих брана на својим сливовима, али, по мишљењу аутора студије, европско друштво би морало да створи знатно јачи фонд солидарности за све регионе у којима постоји ризик од водене стихије. Јер оне ће се на један или други начин одразити на сасвим другом крају континента. Поплаве и олујни пљускови на Балкану – у Србији, БиХ и Хрватској – такође су подстакли научнике на објашњења, па тако часопис „Сајантифик американ” износи процену Светске метеоролошке организације (СМО) да би последице биле вишеструко катастрофалније да метеоролози на локалну нису на време дали тачну прогнозу. Димитар Иванов из СМО каже да ова организација ради са локалним станицама на предвиђању екстремних временских непогода, али посебно истиче да је неопходан добар однос поверења између метеоролога и цивилних власти. Тек недавно се заједничкој платформи СМО прикључила и БиХ. Кад се деси непогода у било ком делу света, метеоролози дају свеобухватно упозорење. Специјализовани часописи подсећају да је „Балкан већ искусио климатске екстреме последњих година”. Зима 2011/2012. била је једна од најхладнијих и најоштријих у последњих неколико деценија, а следило је паклено лето, што је изазвало необуздане пожаре. Просечна температура на планети биће, како се слажу институти из целог света, за један до два степена виша него што је данас, што је много већи раст него у неким претходним стогодишњим периодима. Милиони људи ће директно на својој кожи осетити ове промене, нарочито они који живе на обалама мора и океана. Делте појединих река ће се салинизовати, а плаже и обале биће на неки начин оштећене на целом свету, што ће имати огромне последице по туризам. Тиме се у Европи нарочито баве шпански институти, који истичу да ће и њихова Коста брава претрпети велике штете и у инфраструктури. Од 1900. године пораст нивоа мора био је 20 сантиметра, а по пројекцијама шпанских института до 2050. порашће додатних 25 сантиметра, што тамошњи стручњаци повезују са порастом температуре воде и топљењем глечера и леда на Гренланду, Арктику и Антарктику.

Прогноза НАСA по континентима Стручњаци НAСА направили су прогнозу о утицају климатских промена на континенте. Европа: Повећан ризик од катастрофалних поплава у унутрашњости континента. На обалама мора поплаве ће бити чешће, као и ерозија тла. На југу континента приноси жетви ће бити знатно смањени. Латинска Америка: Постепено смањивање територија под тропским шумама, нарочито у источним деловима Амазоније. О не ће уступити место травнатим степама. Северна Америка: Тањи и краћи снежни покривач на планинама. Више падавина и жешће суше у пределима где иначе нема довољно кише. Африка: Већ крајем ове деценије око двеста милиона људи могли би да остану без довољно воде за пиће. У сушним пределима могло би да дође и до већих несташица хране. Азија: На југу, у централном делу и на југоистоку, доћи ће до несташица пијаће воде, док ће велики обални појас бити изложен поплавама.

Говорећи о климатским променама и предвиђањима како ће се то одразити на планету и живот, научници истичу да они не могу да предвиде тачне климатске прилике одређеног месеца на било ком одредишту за педесет година. Али могу да предвиде да ће на пример за педесет или четрдесет година количина падавина на глобалном нивоу бити повећана за пет одсто, у најбољем случају, или за 15 одсто у лошијем сценарију. Али, како истиче Мануел де Кастро, са шпанског универзитета Кастиља ла Манча, неће сви региони добити подједнаку количину падавина. По правилу, на већ наквашене области сручиће се највеће кише, док на сушне неће пасти довољно капи, каже професор Де Кастро, чије речи преноси мадридски „Мундо”. А да ли ћемо ми на Балкану морати да почнемо да гајимо кактусе уместо кромпира у сушним пределима, оним где ће нас поплаве заобићи, као што предвиђају поједини грађани? Ни промена температуре неће бити свуда иста, иако ће ледних дана бити за 20 до 70 одсто мање, док ће број врелих дана порасти између 30 и 250 одсто, нарочито на средњим надморским висинама. „И трајање и интензитет суша ће се вероватно повећати у регионима попут Медитерана, централне Европе и Централне Америке, у североисточном Бразилу и Јужној Африци”, каже професор Мануел де Кастро. Једно је сигурно, додаје он, до 2050. неће више бити ниједног озбиљног научног круга у свету сумњичавог према последицама глобалног загревања. Толико ће оне бити очигледне. Извор: Политика