Правда

У интервјуу за "Вести" организованом уз посредовање Ивановићевог адвоката, на питање о умешаности политике у његово хапшење, он каже да ће по својој прилици и косовске парламентарне изборе пратити из притвора и додаје да "Еулекс тужилац истрајава на захтевима да се притвор продужава, јер би у противном било јасно да је и ово досадашње задржавање било неосновано". Један од аргумената тужиоца је да бисте могли да побегнете. - Био сам у Приштини хиљаду пута, па ми сада изгледа потпуно смешан аргумент да се притвор одређује због могућности бекства или утицаја на сведоке. Да сам хтео да утичем, па ваљда бих то до сада, за 15 година могао да урадим. После гаранција Владе Србије, ни аргумент бекства нема ни најмање смисла. Тиме се Србија обавезала да обезбеди моје присуство у време суђења, кад год да буде. Па, изручили су међународном суду у Хагу, Србији много значајније људе, па према томе нема места ни таквој шпекулацији! Не, циљ је да ме се искључи из јавног и политичког живота по сваку цену. Коме је највише од користи да будете у затвору? - Сада, кад имам времена на претек, често размишљам како сам успео да многе људе озлоједим толико. Мислим да је моје хапшење требало да постигне три циља. Прво, онемогућавање да се активно укључим у политички живот заједно са групом одговорних и способних људи, који су у потпуно неравноправним условима и скромним средствима направили велики успех на локалним изборима за Митровицу, Звечан и Лепосавић. Друго, да се мојим хапшењем упути порука Србима, посебно на северу, да ће уследити нова хапшења (за период 1999 - 2011.годину) и то за све оно што није обухваћено амнестијом ( као што је већ видљиво). А то са амнестијом и није баш сигурно, јер они који у Скупштини Косова заговарају да се њихов устав заобиђе, па ће такви са лакоћом заборавити и на обавезе по Закону о амнестији. Треће, да се овим хапшењем политички амортизује незадовољство, огромна фрустрација косовских Албанаца због продужења мандата Еулекса и формирање посебног суда за ратне злочине ОВК. Вероватно да има и других који су моју несрећу искористили. Како се осећате након премештања у Косовску Митровицу? - Премештај из Приштине у Северну Митровицу је озбиљна операција, која је захтевала упорност, осмишљен план, координацију са адвокатима и породицом и на крају штрајк глађу, и све то да бих био премештен из притвора у притвор! Истина, услови су неупоредиво бољи, а кућни ред мање - више исти. Слање у Приштину је имало само један разлог, циљ: да ме физички и психички сломе, да ми ослаби воља да се борим и застраши српско становништво. Тако да премештај сматрам првим малим успехом у борби за доказивање да нисам крив. Чудно је то, али је све јасније да ја морам доказивати своју невиност, уместо да будем заштићен као човек, личност из јавног и политичког живота док тужилац не обезбеди доказе!? Сад сам у тој игри, и хтео-не хтео морам играти по тим правилима. Мало ко верује да Ваше хапшење нема везе са политиком. - Да сам којим случајем отишао 1999. године из Косовске Митровице у Београд или негде друго, уверен сам да не бих био оптужен ни за шта. А пошто сам остао, укључио се у политику, на мало другачији начин, атипичан за ову средину, трудио се да за решавање проблема Срба на Косову заинтересујем многобројне припаднике међународних мисија које су генерално биле антисрпске, заговарао разговоре и са Албанцима, амортизујући тако њихову често нескривену агресивност, и у свему томе рекао бих постигао да добијем мало времена да се консолидујемо. Е, то ми не могу опростити! Локалне изборе сам пратио из притвора, а по својој прилици ће тако бити и са парламентарним. Тиме су испунили један од циљева. Али, то не сада не решава мој проблем јер Еулекс тужилац истрајава на захтевима да се притвор продужава, јер би у противном било јасно да је и ово досадашње задржавање било неосновано. Значи покушаће да ме задрже што дуже могу. Шта бисте урадили да сте у својој канцеларији, а неки ваш суграђанин у притвору под оваквим околностима? - Догађало се и раније да су поједине Србе приводили са веома сумљивим оптужбама, па сам тако био у позицији да често контактирам тужиоце и судије и видим колико је основана сумња на основу које је неко приведен. Апсолутно ми је било неприхваљиво да некога приведу па тек након тога прикупљају доказе за евентуалну оптужницу. Имао сам право и обавезу да тако нешто питам судије и тужиоце иако ме нико на то није терао. Просто, осећао сам се позваним, а имао сам и легитимно право да бираним речима укажем на људска права која су нам овако угрожена. Косовским правосудни систем није кредибилна и стабилна институција од поверења, поготову за Србе. У том смислу ни Еулекс не успева да Србима пружи уверење да су напристрасни и деполитизовани систем. На моју жалост, политички лидери Срба који би могли помоћи да се одбраним од неправедних сумњи, оптужби, нису успоставили добре односе са међународним мисијама. Дошло је до потпуне смене политичких лидера међу Србима на Косову. Брзо, жустро, несистематично, без прелазног периода, типично "српски"! Кандидат сте за посланика на "Српској листи". Шта бисте поручили српским бирачима? - Није ми лако саветовати било кога из ове ситуације, али генерално имам исте сугестије које сам давао од 1999. год до данас. Наоружајмо се стрпљењем и спремимо се да се за „своје место под сунцем" боримо да кроз институције на Косову, а уз помоћ Србије, водећи рачуна о стратешким интересима наше државе. Срби на Косову морају имати аутохтону политичку елиту која ће своје политичко деловање везати за Владу Србије без обзира ко ту владу цинио. При томе је важно да Срби са Косова буду активан чинилац, креатор политике према Косову, а не само пуки изврсилац! Је ли то много сто тражимо? Чудан осећај сигурности - У Митровици је знатно лакше да се организује долазак чланова моје породице. Тако да поред адвоката који долазе често имам и посету породице једном недељно. То ми пуно значи, посебно посета деце, јер у Митровици је само мој најмлађи син (3 године) док тројица старијих долазе у распореду. Користим право на телефонски разговор који помаже да лакше поднесем период до наредне посете! Настојим да мисли окупирам другим стварима. Тешко ми је наћи праве речи за опис стања у којем се тренутно налазим. Нисам физички угрожен, јер овде, како год чудно звучало, имам осећај потпуне сигурности. Устаљени дневни распоред и устајање, излазак на важбање, разговор са људима са којима се раније нисам дружио, али имам толико тога од њих да учим. Читање новина, јер тренутно не могу да одржим концентрацију на читање књига, али ми ови „искуснији“ објашњавају да је то „пролазна криза“. Приче о бекству, апослутна бесмислица - За све оне који прате мој политички рад тврдње тужиоца су апсолутна бесмислица, без обзира да ли разговарате са нашим људима на Косову, Албанцима, странцима, људима из јавног и политичког живота у Србији, људима са којима сам сарађивао, сретао се у владама европских земаља, многим високо рангираним политичким представницима великих сила (САД, Русије, Кине) међународним организацијама УН, ЕУ, ОСЦЕ, СЕ и НАТО. Па све и када би хтео нема места у Европи где ме макар људи из региона не би препознали на улици. То ми се толико пута догодило да ме препознају на сред улице у Цириху, Бечу, Бриселу, Берлину, Загребу, Сарајеву или било ком другом месту где има људи пореклом са Балкана. Гледају ТВ, а Косово је веома честа тема, обраћају се да чују, провере неку информацију и има их свих националности. Извор: Вести