Правда

Чланови Друштва за истину о народно-ослободилачкој борби (НОБ) и Југославији и авнојевског форума су обележавајући овај датум у Дому ратних и војних инвалида подсетили да је „у овој земљи живео човек, друг и вођа Јосип Броз Тито и да сви који воле слободу њега воле“. На обележавању рођендана доживотног председника СФРЈ чланови СУБНОР-а, учесници НОБ-а и представници Антифашиста Србије су истакли вредности антифашистичке борбе и улогу Тита за време и након ослобођења 1945. године. Обраћајући се с „другарице и другови“ члан Друштва за истину о НОБ-у и Југославији Бранко Коцић рекао је да Титово име знају сви који се боре за истину и правду. „Он је био наш друг, а друг је био све“, рекао је Коцић, читајући стихове о Титу. Тито: Више од оца нације Редовни професор Београдског универзитета и Центра Високих војних школа Славко Мркић преносећи ставове стотине државника, војсковођа и научника рекао је да су Титу одали признање као великом војсковођи, лидеру, политичару који је иза себе имао народ и државу. „Када један државник ослободи и уједини своје народе, он постаје отац нације, међутим Тито је више од тога. Тито је не само ослободио и ујединио југославенске народе већ је искоренио и верску и националну мржњу, укинуо братоубилачки и рат и на модерним основама створио државу“, рекао је Мркић, цитирајући речи америчког научника Алберта Лаутонера. Мркић је указао да они који покушавају да Тита и Југославију покушавају представити у негативном светлу, како је рекао, свакако знају шта раде. „Добри људи знајући да то што раде није истина овог пута неће да ћуте. Клевете и лажи неће проћи, макар и сто пута биле поновљене“, закључио је Мркић. О разлозима зашто се Дрвар није покорио говорио је стручњак војних наука, пуковник у пензији и учесник НОБ-а Младенко Цолић. Говорећи о Дрвару као „преломној тачки“ током Другог светског рата Цолић је, позивајући се на аутентичне историјске изворе, рекао да је Тито 21. јануара 1944. године примио шефа англоамеричке мисије бригадира Меклејна који му је донео писмо од Винстона Черчила. Черчилово писмо У писму које је прочитано на скупу, наведено је да је Черчил саопштио Титу да убудуће неће подржавати четничког команданда Дражу Михајловића. „Чврсто сам одлучио да британска влада не пружа више никакву војну помоћ Михајловићу, а помоћ ће давати само вама и ми бисмо се радовали ако би краљевска југославенска влада уклонила Михајловића из свог састава. Будите уверени да ћу најтесније радити с мојим пријатељима маршалом Стаљином и председником Рузвелтом, а искрено се надам да ће војна мисија коју совјетска влада шаље при вашем штабу радити у складу с англоамеричком“, наведено је у Черчиловом писму прочитаном на скупу. Оцењено је да је овом преписком и Титовим одговором започело остваривање југославенско-британских политичких односа током Другог светског рата. Професор Цолић је рекао да је Черчил већ тада схватио значај југословенског ратишта, а да данас, након седамдесет година многи политичари и историчари то нису схватили. Током скупа промовисан је и лист Друштва за истину о НОБ-у и Југославији "Истина". Извор: Радиосарајево.ба