Правда

Број ледених дана биће за 20 до 70 одсто мањи, док ће број врелих дана порасти између 30 и 250 одсто, нарочито на средњим надморским висинама. Просечне температуре у свету ће до 2100. године порасти за најмање 4°Ц, а до 2200. можда и више од 8°Ц, ако се емисије угљен-диоксида не смање, објављено је у последњем броју часописа "Натуре". - Загревање од 4°Ц било би катастрофално, а не само опасно. Оно би живот учинило тешким, ако не и немогућим у већини тропских подручја, с временом би узроковало потпуно отапање леденог покрова на Гренланду и дела антарктичког, што би резултирало порастом нивоа мора од неколико метара - упозорава вођа истраживања професор Стивен Шервуд са Универзитета Новог Јужног Велса. Свет ће, дакле, морати да се суочи са негативним последицама убрзаног индустријског и технолошког развоја које троши огромне количине енергије и природних ресурса и истовремено угрожава еколошку равнотежу и климу на планети. Те промене односиће се на сва подручја и државе ће морати уједињено да наступају у заједничкој стратегији како би катаклизмични сценарио предупредиле. Очекује се да ће непогоде изазване климатским променама "изузетно угрозити САД у овом веку и после", стоји у обимном извештају америчке Националне климатске службе. У извештају чију је израду подржала Бела кућа која ће га употребити за развој политике заштите околине, указује се да ће САД и друге земље, уколико не промене начин коришћења енергије, остати на путу све веће штете и опасности од природних катастрофа. Глобално загревање убрзано претвара Америку у олујно и опасно место - од поплавама захваћене Флориде, до дивљих пожара на западу САД, констатују истраживачи. Једна од ауторки извештаја навела је да обични људи не могу да примете промене попут раста просечне температуре која је од 1895. када је започето њено мерење, скочила за 1,9 степени, али они на својој кожи и те како све чешће осећају сушу, таласе врућина и олује. Брендан Јонгман, са амстердамског универзитета, указује за лондонски "Индепендент" да се "анализом промена кишних модела" дошло до закључка да ће поплаве постати паневропски проблем и да ће до средине века узроковати трећину губитака у националним економијама. Како показују тек објављена истраживања, поплаве на целом континенту биће међусобно повезаније. До сада су истраживања била ограничена на поједине речне сливове, али студија која је објављена у специјализованом часопису "Нејчер клајмат чејнџ" указује на то да ће изливање корита река једног слива погађати много више него до сада друге регионе и сливове широм Старог континента. Само ће донекле поједине нације моћи да се заштите изградњом бољих и чвршћих брана на својим сливовима, али, по мишљењу аутора студије, европско друштво би морало да створи знатно јачи фонд солидарности за све регионе у којима постоји ризик од водене стихије. Похвале за балканске метеорологе Амерички часопис "Сајантифик американ" износи процену Светске метеоролошке организације (СМО) да би последице биле вишеструко катастрофалније у недавним поплавама на Балкану да локални метеоролози у региону нису на време дали тачну прогнозу. Димитар Иванов из СМО каже да ова организација ради са локалним станицама на предвиђању екстремних временских непогода, али посебно истиче да је неопходан добар однос поверења између метеоролога и цивилних власти. Штете стотине милијарди долара У првих 12 година овог века просечни трошкови због поплава у ЕУ износили су око 4,9 милијарди евра годишње. На бази пројекција о количини падавина следећих деценија и постојећих одбрана од плављења, трошкови ЕУ ће се до 2050. повећати на 23,5 милијарди евра годишње. По најгорем сценарију, само поплаве би могле до 2100. године да коштају САД 325 милијарди долара, од чега би 130 милијарди долара отпадало на Флориду. Реке ће постати слане. Милиони људи ће директно на својој кожи осетити ове промене, нарочито они који живе на обалама мора и океана. Делте појединих река ће се салинизовати, а плаже и обале биће на неки начин оштећене на целом свету, што ће имати огромне последице по туризам. Тиме се у Европи нарочито баве шпански институти, који истичу да ће и њихова Коста Брава претрпети велике штете и у инфраструктури. Последице по здравље Амерички истраживачи упозоравају да "климатске промене прете људском здрављу што укључује појачано загађење ваздуха од пожара, смога, повећан број болесних због заражене хране, воде, комараца и крпеља. Због све топлијег времена повећана је количина полена, као и негативне последице угљен-диоксида по биљке. Ту су и огромни трошкови. Временске катастрофе које наносе милионске штете, погађају најчешће Тексас, Оклахому и југоисточни део САД. Извор: Агенције, МУП Србије, ДС, Вести