Правда

Бекство од смрти Наиме, и ове године цела фамилија и најмлађи из овог краја окупили су се око Радомира Мике Илића (93) како би поново чули причу о његовом првомајском бегу у Бугарску од тадашњег режима. Прво што нам каже је да је требало да се подигне устанак против Тита, ком је једино било важно да буде на челу социјалистичког блока. - Био је то амбициозни безобразник. Ништа више. Да сам имао могућност да пуцам у Броза, убио бих га још тад - завршава овај поштовалац Лењина, који на почасном месту држи његову статуу. - Као начелнику Удбе за област 10 срезова тимочког округа, до мене стигне вест да ћу као неко ко је након 1948. подржавао резолуцију Информбироа и био за савезништво с Русијом морати да идем у Београд да се оправдам. Знао сам да то не значи само да ме протерују из Удбе. То ми је у среду рекао мој наследник, будући Крцунов начелник за ову област, а ја сам већ у петак 1. маја 1949. био на путу ка Софији - почиње животну причу Мика, један од наш их дисидената, који је у изгнанству провео чак 41 годину. Он додаје да је један од двојице Југословена којима је одузето држављанство, за које се изборио по повратку у земљу деведесетих година. - Тек касније сам сазнао да су и у Бугарској, где сам завршио Филозофски факултет и радио у Министарству пошта, послали затвореника казнено-поправног затвора из Сремске Митровице да ме убије. Седео је на клупи с мојим пријатељем коме сам помогао да га запосле у МУП, који му је рекао да сам ја чувени партизан који ће га убити чим ме погледа. Тако ме је спасао, а да нисам ни знао - наводи он догађаје који су уследили након што је побегао од Тита јер је добро знао шта је режим радио с неистомишљеницима. Ликвидација Како каже, наивно је веровао да ће бар поштедети његову супругу која је чувала ћерку од 18 месеци, али се преварио. Одвели су је на Голи оток, а после пет година су је ослободили и заменили је с његовом мајком. - Био сам њихов, зато сам био опасан. Наша улога након рата била је да успоставимо нову државу, да се ослободимо остатака краљеве власти, оних који су били за Недића, љотићеваца, дражиноваца, бивших агената Гестапоа, које су врбовали Немци. Задатак Удбе био је ликвидација преосталих из бивше власти, оних који су стрељали, гонили, палили, рушили, и да се створе услови за изградњу нове државе. Први конфликт с комунистичком влашћу настао је кад су захтевали отимање од сељака. - Дошао сам у ситуацију да хапсим људе који су ме хранили за време рата. Ја то нисам хтео да радим, зато су хтели да ме убију - каже овај добродржећи деведесеттрогодишњак и наглашава да је Тито убио више комуниста него краљевска власт. Три пута на робији Радомир Илић Мика и његов брат Јеремија, који је био предратни учитељ и комесар краљевског одреда, носиоци су Партизанске споменице 1941. године. - Наш отац је 1943. године погинуо по одласку у партизане. Познавао сам и Мошу Пијадеа, Крцуна, Милована Ђиласа, а у затвору сам лежао више пута - као скојевац годину дана пре рата био сам ухапшен у Зајечару. Краљевска власт ме је ухапсила зато што сам био комуниста и лежао сам шест месеци. И у Бугарској су ме држали у заточеништву зато што нисам хтео да радим као контраобавештајац. Извор: Курир