Од 1899. до 1902. године Енглеска је на југу Африке водила рат са Бурима, потомцима холандских и француских досељеника. Симпатије Србије биле су на страни Бура, који су ем били на својој земљи, ем слабији. За њих се навијало у кафанама и у новинским коментарима, а на Енглеску је бацано дрвље и камење.
Да ли су нам Енглези то икад опростили: Винстон Черчил, касније премијер, и Воја Танкосић, касније војвода
Један енглески новинар, дописник из Бурског рата, изазван писањем београдских новина, објавио је увредљив текст о Србима. Војислав Танкосић, тада млади официр, зарекао се да ће енглеског новинара због тог текста кад-тад ишамарати. Лондон је и у оно време био далеко од Београда, и све би остало на празној претњи, да случај није удесио да Енглез послом крене у Истанбул "Оријент експресом". Воз је у Београд стигао ујутру, и ту се задржао неколико сати да би путници могли да разгледају престоницу мале балканске земље. Танкосићу, кад су му то јавили, није требало много да Енглезу уђе у траг. Нађе га у "Грчкој краљици", кафани на крају Кнез Михаилове улице, упадне као фурија и забезекнутог странца заиста ишамара као што се зарекао. "Па други пут пази како пишеш!", рекао му је, наравно на српском. Изроди се скандал, жандарми уплашеног енглеског новинара отпрате до железничке станице, а чаршија почне да кити и испреда легенде... Воја Танкосић снабдео је пиштољима, бомбама и отровом Гаврила Принципа, Недељка Чабриновића и Трифка Грабежа. Погинуо је 1915. године. А Енглез је оставио новинарство и ушао у политику. Његово име било је Винстон Черчил. Извор: Курир
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.