Правда

Кларк је аутор једне од најцитиранијих нових књига о Првом светском рату „Месечари”, у којој је Гаврила Принципа назвао терористом, да би у интервјуу за „Политику” пре неколико месеци рекао да се предомислио и да ће се у наредним издањима задржати на томе да га опише као „убицу”. Његова књига је у Европи постала веома популарна, а нарочито у Немачкој, где се сматра да је професор аустралијског порекла у овом делу скинуо добар део одговорности за припрему и избијање Великог рата. Кларк је осетио потребу да објасни да Србију није назвао отпадничком државом (rogue state) и да ју је описао као европску државу која је имала свако право да се бори за национални дом, односно национално јединство, на исти начин на који су то пре ње учиниле и Италија и Немачка. Ту нема ничег лошег и на то се не може гледати на моралистички начин, кроз питања невиности или кривице. Србија је имала извесне проблеме који су се огледали у томе што је само донекле контролисала делове војне обавештајне службе. Први светски рат је веома релевантан и данас зато што су проблеми које тај рат није решио и данас са нама, рекао је Кларк. На конференцији, која је окупила нека од најпознатијих светских имена академског света са више континената, учесници су узроке Првог светског рата углавном тражили у поремећеној равнотежи снага, на којој се одувек темељила европска политика, и на амбицијама великих сила. Први светски рат је, несумњиво, кључни догађај савремене ере, рекао је бивши председавајући Генералне скупштине УН и председник ЦИРСД-а Вук Јеремић, напоменувши да је обележавање стогодишњице Првог светског рата покренуло расправе у водећим светским круговима како лекције из прошлости могу да утичу на решавање најважнијих питања данашњице, попут Украјине, Блиског истока и проблема у Азији. Јеремић је објаснио зашто су поуке Првог светског рата и данас важне, подсетивши да постоје многе сличности, јер су данашње прилике у свету тесно повезане с догађајима из 20. века. Први светски рат је поставио темеље за Други светски рат, који ће остати упамћен по зверствима, непоштовању људског живота и било каквих моралних ограничења који су могли да буду избегнути да велике силе нису узеле оружје у руке 1914. године. – Тада, као и сада, имали смо сталне игре домаћих и међународних фактора, које су отежавале решавање сукоба, а и када би се решење постигло, било би екстремно нестабилно. Тада, као и сада, праве намере најважнијих играча биле су невидљиве, што је доводило до недостатка поверења и недовољне посвећености постизању компромисног решења. Тада, као и сада, било је више него довољно простора за једнострано остварење партикуларних циљева, што је потенцијално било као окидач за насилне сукобе много ширих размера. И тада, исто као и сада, били су присутни снажни напори за манипулисање јавним мњењем, како би се поверовало у ратоборност друге и мирољубиве намере наше стране – истакао је Јеремић. Председник ЦИРСД-а рекао је да је ситуација у Украјини данас много гора него пре годину дана, када је неодговорно руководство ставило Украјину у неодрживу позицију да бира између Истока и Запада, упркос томе што је било савршено очигледно да не може бити политичке и економске одрживости без способности земље да тесно сарађује са обема. Јеремић је упозорио да је нестало поверење између САД и Русије, и да је оно замењено међусобним сумњичењем и непоштовањем. У атмосфери која изненада поново подсећа на хладни рат, сарадња на многим питањима у Савету безбедности много теже се остварује или ју је немогуће постићи, рекао је, између осталог Вук Јеремић и нагласио да прети опасност од масовног уништења и климатских промена, због чега планета може постати непрепознатљива већ кроз неколико деценија. Због свега тога, упозорио је, неопходна је квалитетно нова сарадња на светском нивоу. Други угледни професор са Кембриџа историчар Доминик Ливен истакао је да је ово први пут, после два века, да неки члан његове породице говори у Београду и обраћа се српској публици, јер је његов чукундеда био први руски изасланик код Карађорђа. Ливен је испричао и анегдоту како је за његовог претка, да би се избегао дипломатски скандал, Карађорђе наручио европску софу. Тада су, појаснио је Ливен, у моди биле уске беле панталоне које су могле да пукну уколико би дипломата сео на отоман приликом првог званичног српско-руског сусрета. Ливен, који важи за једног од највећих познавалаца руске историје с краја 19. и почетка 20. века, рекао је да важи уверење да је Версајски мир после Првог светског рата унапред био осуђен на пропаст, јер је његов главни предлагач био председник САД Вудро Вилсон, а Американци су се повукли из версајског аранжмана из својих унутрашњих разлога. Ливен, међутим, тврди да то није тачно, јер и да је САД остао активан играч у аранжману који је предвидео Версај, он би и даље био осуђен на пропаст. Разлог је у томе што је версајски аранжман за обнову Европе искључио две најмоћније, и тада и сада, европске силе, Русију и Немачку. Конференција ЦИРСД-а данас наставља са радом. Извор: Политика (Бојан Билбија)