Правда

Српски штопер Немања Видић (32) опростиће се у уторак увече од навијача Јунајтеда у Манчестеру. "Стена" из Ужица одиграће последњи меч за "ђаволе" пред домаћом публиком. После осам и по година наступа у дресу "ђавола", од трансфера из московског Спартака за седам милиона фунти, капитен Јунајтеда отићи ће у следећем прелазном року у милански Интер. "Не жалим ни за чим. Дао сам клубу 100 одсто све време и увек ћу на боравак на Олд Трафорду гледати као на најбољи период у каријери. Никад нисам помишљао да и после одласка останем у Енглеској. Једини клуб за који бих могао да играм у овој земљи је Јунајтед и био сам довољно срећан да будем део клуба толико година". "Имам толико сјајних успомена. Никад нисам могао да замислим да ћу освојити 15 трофеја, укључујући пет титула Премијер лиге и Лигу шампиона. Играо сам за највећег менаџера (Алекса Фергусона) и много сам научио, не само на терену, већ и ван њега. Јунајтед те увек учини делом породице. Било је дивно искуство", изјавио је Видић. У утакмици против Хала, Србин ће уписати 299. наступ за клуб. Ако му повреда дозволи, опростиће се од клуба 300. наступом, против Саутемптона у недељу. Чега ће се најлепше сећати? "Финала Лиге шампиона 2008 (победа Јунајтеда над Челсијем). Не освајате Лигу шампиона сваке године. Клуб је освојио три пута и био сам срећан да будем део тих тимова. Победили смо у Москви, где сам играо за Спартак 18 месеци. Вратио сам се на тај стадион да подигнем трофеј и то је најлепше сећање које памтим. Сигурно никада нећу да заборавим то фантастично вече, сећање које ће живети у мени и навијачима заувек", објаснио је један од најбољих штопера. Нажалост, последње године свог боравка у Енглеској памтиће по повредама. Све је почело у децембру 2011. године, када је на гостовању Базелу доживео тешку руптуру лигамената колена. Како је играо сведочи и надимак који су му дали саиграчи. "Звао сам га 'Стена'. Имао сам срећу да играм уз њега. За мене је био велики штопер", рекао је Евра, који је стигао у клуб два дана после Немање. "Памтим наш први заједнички меч, када смо играли за резервни тим. Било је тешко и играли смо лоше. Тренер нас је обојицу заменио. После тога смо причали у свлачионици међусобно и рекли један другоме: 'Боже, зашто смо дошли у Манчестер јунајтед? Брзо би требало да се вратимо у своје клубове'. Било је тешко, али смо се држали заједно, тренирали заједно и освајали трофеје. Останак без њега ће бити болан", памти је Француз. Извор: Мондо