Правда

Захваљујући филму "Монтевидео, Бог те видео" Драгана Бјелогрлића млађе генерације добиле су прилику да се упознају са херојима који су остварили највећи успех у историји српског фудбала, бар када је реч о Мундијалима. По повратку из Уругваја, најбољи српски фудбалери наставили су своје животне приче.   Александар Тирнанић Тирке Тирке је целу каријеру провео у БСК-у. Освојио је пет титула првака Југославије. Био је један од најпопуларнијих спортиста у земљи и подржао је акцију неких спортиста да се бојкотују Олимпијске игре 1936. у Берлину. Последњу утакмицу у дресу националног тима одиграо је 31. марта 1940. против Румуније. После ратабио је и тренер. Био је селектор Југославије и водио је национални тим на два Мундијала - 1954. и 1958. године. Умро је у Београду 1992. године. Благоје Марјановић Моша Моша је после првенства у Уругвају, уз Тиркета, постао први професионални фудбалер на овим просторима. Последњи меч у дресу репрезентације одиграо је 3. априла 1938. против Пољске у квалификацијама за Светско првенство. За време рата био је у заробљеништву у Немачкој, а потом је водио екипу БСК-а. Он је тренирао Торино и Катанију, а потом и Победу из Прилепа. Моша је 1961. преживео тежак мождани удар, али је преминуо тек 1984. године. Милутин Ивковић-Милутинац Милутинац је по повратку из Монтевидеа дипломирао на медицинском факултету и оженио се са Ели. Отворио је ординацију у Кнез Михаиловој 5, где је радио као дерматолог. Био је један од организатора бојкота Олимпијских игара у Берлину и главни уредник часописа „Младост". Због своје повезаности са радничким покретом и Комунистичком партијом више пута је хапшен. Гестапо га је ухапсио 24. маја 1943. године као комунисту. Ивковић је наредног јутра стрељен у Јајинцима. Милорад Микица Арсенијевић - Балерина Балерина је последњу утакмицу у дресу националног тима одиграо против Француске 13. децембра 1936. После тога био је селектор репрезентације, од 1946. до 1954. године. Он је ту функцију обављао самостално и као члан селекторске комисије. Као селектор са репрезентацијом освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма 1948. и 1952. године. Под његовим вођством репрезентација је учествовала и на Светском првенству 1950. у Бразилу. Он је био дугогодишњи професор Електромашинског, а потом и Саобраћајног факултета. Умро је у Београду 1987. године. Ђорђе Вујадиновић - Носоња Вујадиновић је за први тим БСК-а одиграо око 400 утакмица и освојио пет титула. Последњу утакмицу у дресу репрезентације одиграо је 3. новембра 1940. у пријатељској утакмици против Немачке. Пре рата је радио у Народној банци, а рат је провео у немачком заробљеништву. По повратку кући он се посветио раду с млађим селекцијама и био је дугогодишњи селектор омладинске репрезентације Југославије. Умро је 1990. године у Београду. Милован Јакшић Голман репрезентације Југославије Милован Јакшић наставио је да брани за СК Соко, клуб који је 1931. године променио име у БАСК. Ппоследњи пут је био на голу репрезентације 1934. године на пријатељској утакмици против Чехословачке. Јакшић је био дугогодишњи председник Савеза фудбалских тренера Југославије, а био је и један од оснивача фудбалског клуба Црвена звезда. Он је преминуо од изненадног срчаног удара у Египту 1953. Године, на гостовању црвено-белих у Александрији. Драгослав Михајловић - Вампир Полуфинале Светског првенства против селекције Уругваја био је последњи меч који је Драгослав Михајловић одиграо за национални тим. Михајловић је принуђен да се опрости од фудбала после тешког прелома ноге 23. новембра 1930. на утакмици против Славије у Прагу. Он је радио као полицијски службеник и на тој дужности остао све до 1944. године када је емигрирао је у Аустралију. Умро је 1978. године. Момчило Ђокић - Гусар Момчило Ђокић последњипут је анступио за Југославију 13. децембра 1936. у Паризу. Играчку каријеру завршио је 1940. године. После фудбала посветио се државној служби. Радио је у Београду, Бору, Зајечару, Неготину, Нишу и Вршцу, где је радио и као тренер. Умро је 1983. године у Белој Цркви. Иван Ивица Бек Ивица Бек био је један од првих интернационалаца са ових простора. Док је играо за француски Сет био је најплаћенији фудбалер у тој држави. На последњој утакмици за репрезентацију Југославије, против Пољске 1931. године Бек је постигао два поготка. После тога, узео је француско држављанство и одиграо пет утакмица за триколоре. Током Другог светског рата био је командант једног одреда француског покрета отпора. После рата је тренурао неколико фудбалских клубова, али није имао много успеха. Крај живота није дочекао у луксузу. Био је власник мале кафане, а потом је радио и као докер. Свакодневно је на бициклу разносио рибу од бродова до продавница. Преминуо је од последица срчаног удара 2. јуна 1963. године. Љубиша Стефановић - Лео Љубиша Стефановић одиграо је последњи меч у дресу репрезентације непосредно после Светског првенства, 3. августа 1930. против Аргентине у Буенос Ајресу. Једно време играо је заједно са Беком за француски Сет, али је морао да заврши каријеру због тешке повреде колена. Током рата борио се у саставу француске војске, да би после тога тренирао јуниоре. Од 1975. живео је као пензионер са малим приходима у Ници, а радио је и као чувар паркинга за аутомобиле. Умро је 1978. године у потпуној немаштини. Бранислав Бане Секулић Бранислав Секулић је играо са великим успехом у Француској и Швајцарској. Последњи меч за репрезентацију Југославије уписао је 13. децембра 1936. против Француске у Паризу. Бане се по завршетку каријере вратио у Југославију. Током Другог светског рата био је у заробљеништву, а после рата је радио као тренер. У периоду од 1958. до 1960. године водио је репрезентацију Швајцарске. Умро је у Берну 1968. Године, после дуге болести. Теофило Спасојевић Теофило Спасојевић ниједном није заиграо на Светском првенству у Монтевидеу. Наступио је на пријатељском мечу са Агрентином у Буенос Ајресу. То је био уједно био и његов последњи наступ за репрезентацију. Спасојевић је постао правник. Извор: Курир