Правда

За Предлог статута је гласало девет од присутних 11 чланова Одбора, док су два члана, Срђан Сикимић и Бранислав Ристивојевић, били уздржани. – Са задовољством могу да кажем да је оно што смо дефинисали као заједничку обавезу пре близу пет месеци – урађено. Није било једноставно, задатак је био доста компликован јер смо у међувремену имали тутњајућу кампању која је одузела више од месец дана и која је носила у себи опасност да питање Статута постане кампањско питање – рекао је новинарима након седнице председник Одбора Иштван Пастор, који је и председник Скупштине Војводине. Он је констатовао да су успели да држе расправу у кругу одговорних људи, додајући да је Скупштина Војводине показала да је озбиљна институција јер политички актери који о неким питањима имају различите ставове, у избегавању опасности имају велику дозу разумевања, отворености и одговорности. – Мислим да је то нешто што је много значајније него сам текст Статута. Он потврђује то, али мислим да је то нешто што у човека улива наду да политички живот у Србији једног дана може бити бољи – истакао је Пастор. У Предлогу статута АП Војводина је „аутономна територијална заједница Републике Србије у којој грађани остварују право на покрајинску аутономију у складу с Уставом и законом”. Дакле, из члана један Предлога статута као компромис политичких партија избачено је да је аутономија основана Уставом, како су то чланови стручне радне групе, који су припремили радни текст Нацрта, преписали из Устава. Измењене су и многе друге тачке правног акта које су биле оспорене одлуком Уставног суда почетком децембра прошле године. Тако, примера ради, Нови Сад више није главни град Војводине, него је Град Нови Сад – седиште покрајинских органа; уместо термина „Влада Војводине” компромисом је уведен назив „Покрајинска влада” јер је приликом консултација с посланичким групама преовладало мишљење да је тремин „Извршно веће” „заоставштина Едварда Кардеља”. По Предлогу, Војводина има традиционалне симболе: заставу тробојку с хоризонталним пољима истих висина црвене, плаве и беле боје одозго надоле и грб из 1848. године. – Радна група је била доста компактна када је радила радни текст статута и урадила је то у задатом року на квалитетан начин. Пошто је јавна расправа трајала и међу политичарима и у јавности, захвалио бих на неки начин политичарима на томе што оно што смо предложили није „нешто много покварено”. Статут је, по мом мишљењу, остао у границама Устава – изјавио је новинарима шеф стручне Радне групе проф. др Слободан Орловић. На питање да ли се Статут због тога што се за извршни орган користи термин „Покрајинска влада” може поново наћи пред Уставним судом, он је казао да се Радна група већински одлучила за назив „Извршно веће”, који потиче из ранијег периода социјалистичког уређења и звучи помало „кардељевски”. – То је термин који је постојао раније у АП Војводини, а и Устав га у једном делу помиње. Образложење Уставног суда у погледу назива извршног органа није у потпуности јасно. Јасно је да нема Владе Војводине, али Покрајинска влада не значи исто што и Влада Војводине. Јер, редослед речи „влада” у тој кованици није исти – објаснио је Орловић. Пре тог објашњења, међутим, Бранислав Ристивојевић (ДШ) на седници Одбора је, не спорећи да смо заиста веома брзо добили квалитетан текст Статута, указао на то да није сигуран у то да се компромисом може мењати назив извршног органа. – Нисам сигуран у то да тиме нисмо превазишли оквир који је дао Уставни суд. Није случајно што је Радна група изнела предлог да се извршни орган зове Извршно веће. Те политичке интервенције, по мом мишљењу, могу само покварити квалитетан текст и можда је боље да се вратимо на изворно решење Радне групе да не дођемо поново у ситуацију с Уставним судом – упозорио је чланове Одбора Ристивојевић. На то упозорење Пастор је кроз шалу приметио да „зависи да ли ДШ има кондицију” да поново иницира оцену уставности Статута. Шеф посланичке групе Лиге социјалдемократа Војводине Бранислав Богорошки, наглашавајући да ће гласати за Предлог статута, изразио је резерву према члану девет који говори о традиционалним симболима. Он је при том нагласио да ЛСВ-у не сметају традиционални симболи, али му је потребан апсолутна сигурност да су ти симболи одређени како треба. Због тога ће, како је најавио, ЛСВ да се обрати Музеју Војводине за стручно тумачење. – За стварање нових симбола постоји одређена слобода. Код утврђивање традиционалних симбола морамо бити апсолутно сигурни у то да су симболи који су описани стварно традиционални, Дакле, само задржавамо резерву и право да проверимо да ли је то тако јер нико од нас није довољно стручан да се бави историјом и хералдиком – казао је Богарошки. Како је рекао, за ЛСВ је круцијално било питање да ли је аутономија Војводине основана Уставом из 2006. или не и да сматра великим кораком након више састанака оно што су постигли поводом тога. Консензус и уступци Што се тиче питања да ли је термин „Покрајинска влада” у складу с Уставом, члан стручне Радне групе из СНС-а Владимир Галић, који је и члан Одбора, приметио је да се и Уставни суд, образлажући термин „влада”, позива на члан 179 Устава који каже да називе својих органа  АП Војводина одређује сама. – Одбор за уставноправни положај и ми који смо учествовали у преговорима правили смо консензус и уступке само у оним ситуацијама које смо сматрали да су уставноправно одрживе. О незаконостима се не расправља – истакао је Галић. Извор: Дневник