Правда

Хадсон је, иначе, аутор запажене књиге „Чудовиште“ у којој, између осталог, анализира улогу Волстрита у светском финансијском систему. Он истиче да су велике банке и финансијске институције кључне за функционисање офшор зона. „Новац је можда формално у власништву компанија на Куковим острвима у Јужном Пацифику. Међутим, веома често офшор компанија има рачун у банци у Њујорку, Лондону или Швајцарској. Дакле, бизнисмени који трансферишу свој новац преко офшор територија широм света увек се ослањају на неку велику банку“, наглашава Хадсон који говори за РСЕ и о томе како је дошао до поверљивих информација које су 160 пута обимније од Викиликса, да ли одлучујућу реч у економској политици САД има Бела кућа или Волстрит. РСЕ: Ми смо свих ових година слушали на Балкану о разним врстама злоупотреба, моћним инсајдерима који су куповали фирме током приватизације али под туђим именом. Међутим, увек је било тешко конкретно доказати ко су та лица, на који начин је функционисао тај механизам преузимања? Хадсон: Главни и одговорни уредник „Међународног конзорцијума истраживачких новинара“ добио је пре две године поштом хард диск са документима ко су власници, односно ко је покренуо бизнис у офшор зонама широм света, пре свега на Карибима, Девичанским острвима, затим Сингапуру и Куковим острвима на Пацифику. Ми у последњих годину и по дана проверавамо те информације, на чему је ангажовано више од 100 репортера у многим земљама. Позивали смо и власнике фирми који се налазе у тим документима да бисмо чули и другу страну приче. Тек након 15 месеци детаљног истраживања објавили смо први текст. РСЕ: Кажете да је ваш шеф добио хард диск. Можете ли нам рећи ко му је послао те информације, да ли је реч о некој институцији, групи, појединцу? Хадсон: То је поверљив извор, односно извори. У питању су интерни документи о две фирме са седиштем на Девичанском острву, односно Сингапуру, које су специјализоване за отварање офшор компанија и других пословних структура за људе који желе да послују из сенке, да стекну предност од тајновитог офшор пословања. Неке од информација су старе чак и 30 година, укључујући имејлове, затим извештаје са рачуна, који показују на који начин су основане поједине офшор компаније и за коју намену, односно у чије име. То је веома важно јер је уобичајено у офшор свету да се не зна идентитет стварног власника, већ се у његово име појављује формални власници акција и директори, који за то добијају провизију. Када се надлежни распитују за активности такве фирме, они углавном кажу да немају појма о чему се ради и понекад заиста не знају ко је њен стварни власник. РСЕ: Разумем да не можете да откријете извор, али ме интригира ко је имао интерес да се обелодане ти подаци, као и моћ да дође у њихов посед? Хадсон: Од идентитета и мотива извора за нас је много важнији квалитет информација које нам је проследио, а у шта смо се провером уверили. Наш мотив је да обелоданимо јавности широм света информације о функционисању офшор система. РСЕ: У чему је специфичност Србије у тој глобалној сивој зони пословања? Хадсон: У приватизацији су у последњих десетак година учествовали и моћни инсајдери који су преко офшор фирми, на туђе име, куповали багателно домаћа предузећа, остварујући огроман профит „испумпавањем“ њихове вредности, односно пребацивањем новца на своје офшор рачуне. Због такве праксе, многа приватизована предузећа су Србији су пропала. РСЕ: Кажете моћни инсајдери. Да ли то значи да српска држава није била ефикасна, или су њени значајни делови, такође, били директно укључени у такву, нелегалну приватизацију? Хадсон: Након демократских промена у октобру 2000, ново прозападно руководство је обећало грађанима просперитетније друштво. У том циљу покренули су, између осталог, приватизацију државних предузећа како би привукли стране инвестиције а што би, како су обећавали, требало да омогуће веће плате запослених. Међутим, проблем је у томе што Агенција за приватизацију није осигурала да купац не отуђи имовину предузећа и избаци раднике на улицу. У Закону у приватизацији је било много правних празнина. Купац није био обавезан да обелодани свој идентитет, или власничку структуру своје компаније. Тако се у неколико стотина приватизација страни купац само формално појављивао, а у позадини је био домаћи, моћан и близак властима бизнисмен који је користио офшор компанију да би преузео домаће предузеће, кога би потом лишио имовине, пребацио је у иностранство, а радници су остајали без посла. РСЕ: Шта вам је као странцу било најупечатљивије у спорним приватизацијама у Србији? Хадсон: Најдубљи утисак је оставио случај Агрохема, пре свега податак да је уплатио 6,9 милиона долара на офшор рачун новог власника и то уочи свог банкрота. РСЕ: „Глобал Фахненшел Интегрити“ наводи да је 51 милијарда долара нелегално изнета из Србије од 2001. до 2010. године. Да ли се макар део новца који је завршио на офшор рачунима може икада повратити? Хадсон: Сумњам. Као што је ГФИ објавио, на десетине милијарди долара је опљачкано, пребацивањем нелегалним путем из Србије на офшор рачуне, што говори о размерама такве незаконите праксе. РСЕ: Да ли очекујете да ће објављивање ових података подстаћи надлежне у Србији да реагују, као и да се у будућности избегну овакве малверзације? Хадсон: Верујемо да ће обелодањивање ових података помоћи владиним и другим институцијама, затим активистима за борбу против корупције да се суоче са овом пошасти која угрожава читаво друштво. Велике банке кључне за функционисање офшор зона РСЕ: Да се вратимо на функционисање офшор система широм света. Мени је загонетно да ли међународне финансијске институције, као и надлежне установе веома моћних земаља као што су САД, нису знале за нелегалне активности у тој сивој зони, да ли нису заинтересоване за то, или је у питању интерес политичких и финансијских кругова за функционисање офшор зона? Хадсон: Многи аналитичари ће вам рећи да су велике банке и финансијске институције кључне за функцонисање офшор зона. Новац је можда формално у власништву компанија на Куковим острвима у Јужном Пацифику. Међутим, веома често офшор компанија има рачун у банци у Њујорку, Лондону или Швајцарској. Дакле, бизнисмени који трансферишу свој новац преко офшор територија широм света увек се ослањају на неку велику банку. Због тога је, на пример, у САД у више наврата вођена истрага против банака, попут ХСБЦ, које су затварале очи ко и одакле уплаћује прљав новац на њихове рачуне или су активно подстицале такве трансфере иако су знале да су та лица умешана у сумњиве послове, као што су „Понзи (пирамидална) шема“, затим у избегавање пореза.Америчке власти су се последњих година договориле са великим банкама попут ХСБЦ, Цити Груп, СтандардЧартеред Бенк, као и многим другим финансијским институцијама, да плате казну због прања новца и других незаконитих активности, а да се заузврат обустави судски против њих. Тако се у децембру прошле године ХСБЦ договорила са Министарством правде САД да плати казну у износу од 1,9 милијарди долара како би окончала вишегодишњи судски процес који су се води против ње по оптужби да је омогућила трансфер новца (у износу од око 15 милијарди америчких долара) клијентима који су били у спрези са “отпадничким државама” (Иран и Сирија), мексичким нарко картелима, терористичким организацијама. Сенатски комитет је утврдио да је ХСБЦ игнорисао упозорења америчких и мексичких власти да се на његове рачуне уплаћују милијарде долара, иако је било очито да се једино трговином дрогом могу зарадити толике количине новца. РСЕ: Написали сте веома запажену књигу „Чудовиште“ о улози Волстрита. До избијања глобалне кризе само се нагађало како функционишу глобалне финансијске институције, а теоријом завере је објашњавана њихова моћ, тачније да оне, а не изабране владе вуку конце. Многи сматрају да је необуздани финансијски сектор главни узрочник поменуте кризе. Хадсон: Многи стручњаци за финансијски криминал ће вам рећи да не можете реформисати систем парцијалним мерама. Потребно је глобално решење. Јер ако затворите једну офшор територију, или једну активност у њој – постоје друге сиве зоне у којима ће се покренути нека нова делатност. Упркос настојањима, пре свега у Европи, да се ограниче па чак и затворе поједини порески рајеви, отварају се нови у другим деловима света.У последње време лидери Г8, затим Г20, као и на другим форумима, све чешће говоре о нужности промена у функционисању офшор зона. Међутим, питање је да ли је то само реторика или ће заиста успети да то и спроведу у дело. Наиме, политичари су на сав глас истицали и крајем 1990-их, затим 2009, да треба обуздати пореске рајеве. Међутим, тада није урађено скоро ништа. Политичари су овога пута отишли корак даље у исказивању одлучности да напокон нешто промене. Да ли је Волстрит моћнији од Беле куће? РСЕ: Зашто политичари не испуњавају своја обећања? Можда нису у стању, јер, како тврде радикални критичари, велике финансијске институције су малтене утицајније од влада, а поједини међу њима чак сматрају да се о америчкој економској политици не одлучује у Белој кући већ на Волстриту. Да ли је таква оцена претерана? Хадсон: Нема сумње да богати људи имају утицај на политику, како у САД тако и широм света. То је у средишту садашње жестоке битке. Да ли ће они тријумфовати и наставити да послују као и до сада, или ће надлежне институције успети да нешто промене. Стручњаци за ову област сумњају да велике и моћне државе, попут САД и Британије, имају политичку вољу да суштински промене досадашњи начин функционисања офшор система, чиме би се спречило прање новца и избегавање плаћања пореза. Наравно, никада не можете да у потпуности искорените финансијске малверзације, али ако се надлежне институције заиста посвете борби против њих, те негативне појаве се могу свести на подношљиву меру. Важно је да се схвати какве све невоље изазивају нелегалне активности у офшор зонама. Као што показују примери Агрохема, Навипа и Фиделинке, то води сиромаштву не само радника који су остали без посла, већ и целе земље. РСЕ: Да се вратимо функционисању великих финансијских институција. У којој мери Волстрит, затим остале велике берзе у свету, због брзог електронског преноса новца и осталих хартија од вредности, такође, доприносе постојању те сиве зоне? Неки чак сматрају, да су офшор компаније само продужена рука поменутих моћних финансијских институција. Хадсон: Прича о офшор зонама не своди се само на удаљена мајушна острва и мале земље. То је, пре свега, прича о глобалном финансијском систему, односно како он данас функционише. Наиме, злоупотребе у офшор областима не би биле могуће без немара, па и учешћа најбогатијих држава света и великих и моћних банака. У дигитално повезаном свету прљави новац се не преноси више у коферима, већ једним кликом на компјутеру. Због тога су велике банке кључне за функционисање финансијског система.Оне могу да спрече нелегалне новчане токове, али и да допусте сумњиве трансакције и тако остваре профит. Поменуо сам на почетку интервјуа да је против многих банака вођена истрага због таквих недозвољених активности. РСЕ: Каква је улога Волстрита у томе? Хадсон: Дефинитивно су знатне количине прљавог новца прошле кроз велике банке на Волстриту, које су профитирале од ових нелегалних трансакција. Иначе, моја књига „Чудовиште“, које сте поменули, тиче се пљачкашког односа банака које су давале хипотекарне, сабпрајм кредите широм САД, користећи законски веома упитну тактику да остваре огромне профите. РСЕ: Да ли је могуће након веома озбиљних и болних лекција из ове глобалне економске кризе, макар делимично променити функционисање финансијског система? Хадсон: Одређени број људи ће увек пословати непоштено. Међутим, кључно је питање да ли имамо, односно како успоставити систем тако да се финансијске малверзације сведу на подношљив ниво. РСЕ: Да ли је то могуће? Тек сада политичари пристају да разговорају о идеји америчког нобеловца Тобина који се још седамдесетих година залагао за увођења међународног пореза на финансијске трансакције, а што је дуго било игнорисано. Хадсон: Да, годинама су игнорисане различите иницијативе за драстичне промене у функционисању офшор система. Као што сам рекао, на нивоу реторике политичари о томе много говоре, али је питање шта су у пракси спремни и да то остваре. У сваком случају постоји велико интересовање да се нешто уради. Пројекат „Међународног конзорцијума за истраживачко новинарство“ изазвао је огромну пажњу. Више од 20 хиљада медијских кућа широм света преузело је до сада наша истраживања. То је у неким случајевима подстакло надлежне да покрену истрагу злоупотреба о којима смо писали, између осталог, на Филипинима, Јужној Кореји и Грчкој, али и другим земљама широм света. Обични су људи веома забринути и заинтересовани да се стане на пут нелегалним активностима у офшор зонама, јер знају да је то извор њихових невоља. Наравно, није лако променити тај систем, јер многи моћни појединци, велике банке, па и земље, остварују профит од офшор пословања. На пример, требало је да прође много година да Швајцарска након жестоког притиска САД, делимично промени функционисање финансијског система, јер је стицала огромну добит од прилива новца у њене банке из целог света - понекад и сумњивог порекла. Извор: Радио Слободна Европа