МОСКВА - Јединице Војске ваздушно-космичке одбране (ВКО), које се налазе на дежурству у противваздушној одбрани Москве и Централног индустријског рејона земље (центар Европског дела РФ, у басену горњег тока Волге и средњег тока реке Ока), 2014. године опремљене су са пет најновијих радиолокационих станица „Свевисински детектор“.
У саопштењу министарства одбране наводи се да ће у најскорије време почети дежурство још десет система противваздушне одбране нове генерације. Радарски систем „Свевисински детектор“ може да идентификује и прати до 100 ваздушних и свемирских објеката, - авионе, хеликоптере, летелице са даљинским управљањем и ракете на удаљености до 400 километара и на висини до 100 км. Примљену информацију нови радарски ситеми могу да преносе директно у противваздушни ракетни дивизион. Све заједно то чини моћан систем, који је способан да елиминише војно-ваздушне претње различите класе. Напредни развој снага и средстава ваздушно-космичке одбране Русије посебно је актуелан у данашње време, када јача конфронтација између Русије и Запада, када се заоштрава претња обнављања „хладног рата“ и сукоба у свету, уједно и у региону Источне и Централне Европе. Руски војни експерт, главни уредник часописа „Национална одбрана“ Игор Коротченко износи своје мишљење.
Стварање система ваздушно-космичке одбране, један је од примарних задатака војне индустрије Русије.
Подразумева се да ће уз њену помоћ бити неутралисане како текуће, тако и будуће претње, које могу бити актуелне за нашу земљу. Осим тога, непходно је узети у обзир процес стварања перспективних офанзивних средстава, на пример, хиперзвучног наоружања, који бележимо у низу технолошки развијених држава. Све то условљава убрзану динамику реализовања у Русији система ваздушно-космичке одбране. Концепција ваздушно-космичке одбране донета је у Русији 2012. године. Подстицај су дали активности земља НАТО, које су буквално стрељали високопрецизним оружјем Југославију, а затим и Ирак и Либију. Притом класична средства ПВО, којима су располагале ове земље нису била у стању да се супроставе нападу снага Северно-атлантског пакта. Након анализе ситуације, политичко и војно руководство Русије доноси одлуку о форсирању развоја снага за одвраћање савремених ваздушних претњи, каже у наставку Игор Коротченко.
Војска ваздушно-космичке одбране Русије већ је формирана. Што се тиче стварања целовитог система, разуме се да ће бити потребне године за комплетирање свих технолошких средстава, и што је основно, за изградњу групација ВКО на тај начин, да оне могу да неутралишу претње из најактуелнијих праваца. Притом се планира да ће елементи система бити мобилни: по потреби они се могу пребацивати са једног правца на други, где постоји претња. Јер немамо намеру да се у целини упуштамо у трку наоружања са Западом. Наш систем ВКО биће оптимизиран за текуће потребе државе и оружаних снага.
У целини, РФ се налази пред амбициозним задатком – да се до 2020. године на 70 посто изврши обнављање опреме армије и флоте. Сада је војска Ваздушно-космичке одбране опремљена савременим оружјем на 60%, стратешке нуклеарне снаге и Ратна морнарица – на 50%, Ратно ваздухопловство на 45%. Најнижи показатељ је код копнене војске – 20%. Извор: Глас Русије
