Правда

Наиме, лидери азијских земаља су усвојили декларацију о неширењу нуклеарног наоружања у складу са Универзалном декларацијом Уједињених нација, договорена је сарадња са Пекингом и промоција “Новог пута свиле” од стране земаља које у почетку нису биле обухваћене пројектом инфраструктурног повезивања Кине са Европом, тако да су своју прилику добили Иран, Авганистан и Казахстан, али и Индија. Казахстански председник Нурсултан Назарбајев је изразио спремност да прошире садашњу ниво билатералних односа. - Експлоатација огромних транзитних капацитета Ирана кроз ову железничку везу је важно за Казахстан, а ми ћемо радити на довршетку пројекта, рекао је лидер Казахстана о новој саобраћајној инфраструктури Казахстан-Туркменистан-Иран, пројекат који би требао бити договорен најкасније до краја ове године. Ирански председник Хасан Рухани је изјавио да је Иран спреман на јачање односа с Казахстаном и позвао на јачање сарадње у Каспијском мору, те на решавање свих отворених питања. Оно што је највише забринуло Вашингтон је стварање савеза Кине, Русије и Ирана, а баш тај сценарио су амерички званичници намеравали избећи давањем парцијалних уступака Техерану у погледу његовог нуклеарног програма. - Мислим да је сама чињеница да се у Вашингтону окрећу азијско-пацифичком региону сигнал да они тамо добро разумеју како Азија добија моћ и утицај на међународном нивоу. Ниједан амерички званичник није задовољан због гасног посла од 400 милијарди долара потписаног између Русије и Кине. Имамо ситуацију у којој су финансије веома важне, а одустајање од америчког долара велики корак према ослобађању од те валуте на међународном нивоу, што ће бити веома погубно за Сједињене Државе. Међутим, предлог кинеског председника Кси Јинпинга за стварање новог азијског савеза за безбедоносну сарадњу са Русијом и Ираном је права ноћна мора за САД, рекао је Фоад Изади, професор на Универзитету у Техерану и додао “како тренутни односи између Ирана, Кине и Русије омогућавају да те три земље формирају савез с другим азијским земљама, чиме ће заправо бранити своје националне интересе од САД-а и бројних европских земаља, што је знак да се америчка хегемонија ближи крају. У сенци осталих догађања, пре свега кризе у Украјини, наизглед неприметно се граде средишта моћи широм света, што је на Западу упалило аларм за узбуну.Више од две деценије након завршетка Хладног изгледа земље попут Русије и Кине су се нашле на истој “таласној дужини”, односно, Москва и Пекинг у истој мери деле одбојност према западном неоколонијализму, што је јасно нагласио и кинески председник Кси Јинипинг у завршном говору на скупу ЦИЦА у Шангају. - Нема сумње да Русија и Кина имају статус највећег непријатеља у очима америчке империјалне елите, пише аналитичар Џон В. Волш, те наглашава “да је у последњих неколико месеци, због кризе у Украјини, свет посматрао како се Америка напросто “дроби” због неутемељених претњи санкцијама против Русије “.Волш наводи да је Барак Обама на недавној турнеји у Азији био с циљем да Пацифик покуша да увуће у војни и економски савез против Кине, где му је Јапан требало да буде кључни савезник.

 - Запањујуће је да су САД у савезу с украјинским нацистима и јапанским милитаристима скроз на другој страни света. Светска доминација након Хладног рата се огледала у војним кампањама Запада, са Сједињеним Државама као империјалном базом. Праксу подривања и свргавања влада су одлучиле да не подржавају земље попут Русије, Кине или Ирана, пише амерички аналитичар.

Такође, подсећа да су Русија и Кина у последњих неколико година прошли кроз велике промене на унутрашњем плану и не остављају утисак да су хтели да покрене “антикапиталистички крсташки рат”. Волш такође наглашава да јачањем веза са Ираном Русија чини оно што је намеравао да учини Вашингтон. - Али зашто су те земље, посебно Русија и Кина, и даље непријатељи Запада? , Пита се Волш.Одговор на то питање је дао Џон Брикмонт у својој књизи “Хуманитарни империјализам” Брикмонт у својој књизи напомиње да борба против западног неоколонијализма још увек траје и да су многе земље у свету још увек под делимичном или потпуном доминацијом Запада, а управо то је табу о којем су Москва и Пекинг одлучили проговорити и коначно нешто учинити у том смислу.У интервјуу за ирански Прес ТВ амерички аналитичар Роланд Ален изјављује да је “прави проблем у томе што САД су веома забринути развојем привредних односа између Русије и Кине, што виде као највећу претњу неоколонијалној политици Вашингтона”.Ален тврди како је највећи страх Вашингтона у ствари група БРИКС и тврди “како земље чланице групе БРИК  постају стварна претња за Сједињене Државе”.Пре много година је економиста Голдман Сакса, Јим О’Нил, за четири највеће привреде у настајању сковао термин БРИК (Бразил, Русија, Индија и Кина) и описао их као “опасне по глобални економски статус кво”.Након поменутог сусрета у Шангају, колумниста часописа "Тајмс", Роџер Бојс, Русију, Индију и Кину, односно групу РИЦ, назива “Путиновим антиамеричким савезом”, јер, према његовом мишљењу, те три земље чине савез који је “претња постојећем светском поретку” .Бојс  тврди да није само Запад забринут због стварања новог наводног антиамеричког блока, него је чак и клуб Билдерберг истог мишљења. Осим тога Билдерберг је посебно забринут због могућности да Иран и друге земље пођу путем којег су им отворили Москва и Пекинг, што загорчава живот у Вашингтону и његовим европским вазалима, а овогодишњи скуп у Копенхагену је имао циљ очување униполарног света. Извор: Н. Бабић/ Србин.инфо