Правда

„Вучић ће се на састанку са Меркеловом залагати за приближавање две земље“, пише даље немачка агенција ДПА, чије извештаје о Србији преузима већина медија. "Последњих месеци се из корена променио политички поглед Београда на Берлин. Националисти су након избора пали у безначајност, националистички парадни писац Добрица Ћосић умро је у позним годинама. Шеф владе Вучић управља земљом као човек који све држи под контролом. Тврди да је обузет примером Немачке. Фудбалски тим Бајерна му служи као модел владе, ради све што може како би се у Београду монтирали аутобуси са Мерцедесовим знаком. Позитиван однос према Немачкој повезује се са првим слободно изабраним премијером Зораном Ђинђићем који је убијен 2003. године“, пише агенција. Додаје се да економски односи Србије и Немачке већ стоје солидно, да пола милиона становника Немачке српских корена годишње у Србију пошаље 1,6 милијарди евра што је важна помоћ земљи „којој годинама прети банкрот“. „Ипак, између Београда и Берлина не влада само хармонија. Пре свега међу демохришћанима Ангеле Меркел је Вучић критикован јер Србија не испуњава све обавезе у помирењу са Косовом. Када су у питању дубоке привредне и друштвене реформе – које Берлин прижељкује, а Вучић обећава – централно питање и даље остаје неодговорено. Може ли се бившем националистичком и радикалном вођи порећи да се преобразио у демократског и проевропског политичара? Последњих седмица је у земљи и иностранству осуђивано притискање критичких медија од стране Владе, што Вучић одбацује. Оно што свакако не може да порекне је противзаконита блокада телевизије Нова, која се финансира немачким милионима. Та телевизија би у ТВ-крајолику јадног квалитета донела стотине радних места. Једини грех Нове је што не жели да потпадне под утицај српске владе, већ жели да буде независна.“ Осим кратких агенцијских извештаја у немачкој штампи, данас је освануо и интервју са Вучићем у берлинском Тагешпигелу. Новинарку је најпре занимало да ли се Београд слаже са руском политиком у Украјини, с обзиром да није желео да се прикључи санкцијама. „Нисмо одредили санкције јер за то немамо довољно економских и политичких разлога. То не значи да смо сагласни са сваким потезом Русије“, одговара Вучић. Каже да Србија посао око уласка у Европску унију жели да заврши до 2019. године.

„Али тада више неће зависити од нас, него од Немачке, Аустрије и свих других држава ЕУ да ли ће прихватити Србију или не.“

На питање да ли би била предност да Србија уђе у ЕУ истовремено са БиХ, Македонијом и Косовом, Вучић каже: „Желимо да процењују Србију за себе. Ако нас све ставе на исту гомилу, то би значило да сви испаштају ако један не ради домаће задатке. Тако не бисмо ушли у ЕУ ни за 15 година. То би била страшна порука за српски народ.“ У интервјуу је и питање које немачки новинари обавезно постављају Вучићу – питање његове националистичке прошлости.

„Није ми тешко да признам – да, правио сам много грешака. Боље је признати како се грешке не би понављале. Јер за своје грешке смо плаћали застрашујућу цену.“

„Танки Вучићеви живци“, наслов је текста у аустријском дневнику Прессе на дан доласка премијера Србије у Берлин. „Када не иде све како треба, осетљивом носиоцу српских нада увек је неко други крив. Има доказе да многи из међународне заједнице, међу њима и неки амбасадори притискају српске медије да воде кампању против њега и његове породице, пенио је премијер Александар Вучић почетком седмице: Нећете ме ућуткати и нећу никада да ућутим јер ја говорим истину а они лажу. Нема ни шест седмица како је 44-годишњак ступио на функцију шефа владе, након земљотресне победе његове националпопулистичке СНС. Но већ сада су се истањили живци најмоћнијег човека у земљи из чекаонице ЕУ. Скоро две године је Вучић као вицепремијер са задњег седишта ефикасно управљао коалицијом СНС и социјалиста. Сада се саплиће на сваком кораку“, пише бечки лист Прессе и наводи неколико примера:

„Пропао је његов покушај да се на седницама кризног штаба, које су преношене уживо, покаже као строги менаџер кризе. Ауторитарно дерњање на колеге из кабинета (Тишина тамо! Ко може да помогне – нека помогне, ко не може да помогне, нека ћути) наишло је пре на запрепашћење него на одушевљење.“

Лист даље наводи киксеве при евакуацији Обреновца, привођење новинара и корисника друштвених мрежа, хакерске нападе на критичке портале, због којих је протестовао и ОЕБС. „Све саме лажи, галамио је Вучић, који је крајем деведесетих сâм био задужен за патронизацију над медијима под вођством бившег аутократе Слободана Милошевића“, додаје дописник Пресеа из Београда и завршава цитатом социолога Јове Бакића из прошлог Утиска недеље: Вучић је напустио радикалску идеологију, али не и њихов стил.

Осим извештаја из Београда, бечки лист Вучићу посвећује и мали коментар: „Био је то један од најспектакуларнијих преображаја још од Павла: данашњи српски премијер Вучић је 2008. напустио Радикалну странку, и тако од кербера оптуженика за ратне злочине Војислава Шешеља постао наизглед компромисни про-Европљанин, који напорним радом жели да уведе своју земљу у ЕУ“, пише Хелмар Думбс у свом коментару и додаје да се „шминка топи“ након агресивне реторике због критике ОЕБС-а.

„Господине премијеру, нисмо више у 1914. години. Нико не поставља ултиматум Србији. Нико Вашој земљи и српском народу који често помињете (али ни мањинама, у случају да сте их заборавили) не жели зло, не постоји међународна завера – напротив. Сви су усмерени на чланство Ваше земље у Европској унији. Не отежавајте онима који се залажу за Србију. Не желимо да верујемо да је све била само фасада.“ Извор: СЕЕбиз-Дојче Веле