Правда

Криминалистички психолог и професор Роберт Д. Харес сa канадског универзитета Британске Колумбије креирао је тзв. ПЦЛ-Р тест, методу која се користи за утврђивање је ли неко психопата. Наглашава да код таквих појединаца особине попут кајања и емпатије потпуно изостају. Уз површне осећаје, психопатама је у екстремним случајевима сасвим свеједно јесте ли живи или мртви. Иако су неки од њих насилни криминалци, то не значи да сви психопате живе с оне стране закона. Харес је свој тест поделио на 20 критеријума. Сваки носи 0 бодова (ако се не односи на особу која га решава), 1 бод (ако се односи деломично) и 2 (потпуно се односи). Ово су критерији који га чине: – речитост и површан шарм, – велико самопоуздање, – патолошко лагање, – препреденост/манипулативност, – недостатак кајања, – емоционална површност, – безосећајност и недостатак саосећања, – одсутност спремности да се преузме одговорност за властите поступке, – чест осећај досаде, – паразитски начин живота и недостатак реалних дугорочних циљева, – импулсивност, неодговорно понашање, – неспособност контролирања властитог понашања, – упадљиво понашање у раном периоду живота, – малолетнички криминал, – различита кривична дела, – кршење условне пресуде, – више бракова и промискуитетно сексуално понашање. Психопата би имао 40 бодова, али свако ко скупи најмање 30 бодова према Харесу испуњава критеријуме за ''дијагнозу''. – Неки људи испуњавају критерије за психопате, али не довољно да би могли проузроковати проблеме. Често су то наши пријатељи у чијем нам друштву може бити забавно – објаснио је канадски стручњак. Додао је и да неке особине психопата не морају нужно бити мане. Са колегом Паулом Бабиаком написао је књигу ''Змије у оделима: Кад психопате иду на посао''. У њој су анализирали 203 предузетника и установили да је четири посто испитаника имало велики број бодова на ПЦЛ-Р тесту, што само потврђује како недостатак моралности и саосећања према патњама других могу користи за бескрупулозни напредак на послу. Извор: ИКС