БЕОГРАД - Нове информације о непомирљивим ставовима Немачке, Француске и Велике Британије указују да би већ виђени договор о новом шефу ЕК могао да се изјалови, пише Политика.
Именовање бившег луксембуршког премијера Жана Клода Јункера за шефа Европске комисије (ЕК) још није готова ствар. Нове информације о непомирљивим ставовима политичких лидера Немачке, Француске и Велике Британије указују да би већ виђени договор о Јункеру, као новом шефу ЕК, могао да се изјалови. Истовремено је једини ривал луксембуршког фаворита, немачки председник Европског парламента Мартин Шулц, остао без подршке страначког блока грађанске левице, што додатно компликује ситуацију. Информације које су светске агенције уочи викенда пренеле из Берлина и Париза, а по којима су канцеларка Ангела Меркел и француски председник Франсоа Оланд, ипак, показали спремност да подрже долазак Луксембуржанина на кључну функцију ЕУ, показале су се као непотпуне – закаснеле речи хвале за Јункера, пристигле из Француске и Немачке, посебно оне из уста шефице владе у Берлину, показале су се само као дипломатска реторика. Хамбуршки информативни недељник „Шпигл” известио је јуче у свом интернет издању, позивајући се на изворе у влади, да немачка канцеларка Ангела Меркел ипак није променила став који је заступала. Како су у недељу обелоданили сви водећи немачки медији, Меркелова је претходно, прошлог уторка, пред расправу о именовању Јункера, изјавила да би избор Јункера у ЕП био упоредив са објавом рата Немачкој. Немачка канцеларка поновила је свој став у нешто конкретнијем облику, у обраћању пољском премијеру Доналду Туску, који се залагао да се Јункеру додели мандат за састав нове Европске комисије: „Ми ћемо, уколико то буде неопходно, заједно са британским партнерима изгласати одговарајући вето”, цитира „Шпигл” Меркелову.
Неочекивани „савез” Берлина и Лондона против Јункера формиран је према (закаснелом) писању немачких и британских медија почетком прошле недеље. Британски премијер Дејвид Камерон, пише „Зидојче цајтунг”, запретио је Меркеловој да би Велика Британија могла да напусти ЕУ, уколико Јункер буде изабран на чело ЕК.
„У том случају не бих могао да гарантујем да ће Велика Британија остати у саставу ЕУ”, рекао је Камерон и појаснио шта под тим подразумева: „Именовање Јункера за шефа ЕК дестабилизовало би британску владу у тој мери, да би нам као једини излаз преостало да превремено распишемо референдум о даљем чланству у ЕУ... Ваљда је свима јасно који би резултат на том гласању требало очекивати – Британци би већински гласали са „не”. Како се у кулоарима Бундестага у Берлину спекулише, парафразирајући чувену изјаву Гаја Јулија Цезара пред прелазак Рубикона, Меркелина коцка ипак (ни)је бачена. „Политици” је предочено да Меркелова у такту левог-десног валцера (варијанта са наглим мењањем смера окретања, посебно омиљена у време Бечког конгреса 1813–1815) „тврди пазар”, не би ли Јункера приморала да прихвати компромисе, пре него што буде изабран. Берлин, као што је познато, захтева компромисна решења у погледу економске политике, пре свега у погледу заједничког финансирања посрнулих економија континенталне заједнице, не би ли на тај начин избегао да понесе главни терет на својим плећима, односно да отвори своје трезоре у већој мери него до сада. Остварење тактике шефице немачке владе, да изложи Јункера неизвесности и примора на компромис – по оној, до избора новог шефа ЕК, средином јуна, још ће доста воде протећи Рајном – доведено је уочи и за време протеклог викенда у питање. Најпре је, у петак, аустријски канцелар и шеф међу европским левичарима утицајне Социјалдемократске партије Аустрије изјавио да ће европска левица гласати за Јункера.
У недељу се за реч јавио министар спољних послова Франк Валтер Штајнмајер: „Убеђен сам да ће Јункер бити изабран за шефа ЕК... а ми (грађанска левица) ћемо подржати такав избор”.
Одступање левог страначког блока од првобитне подршке сопственом кандидату Мартину Шулцу, изненадило је у први мах. Анализирајући закулисне стратегије левице, међутим, долази се до закључка да је изненађење било неочекивано само ако се ствари површно посматрају. Левици иде у прилог да пуномоћи Жана Клода Јункера буду релативисане. Као противуслугу за своје гласове Јункеру, социјалдемократи, предвођени немачком СПД и странке левог центра захтевају да његов заменик постане Мартин Шулц – овлашћен да самостално и независно од свог шефа доноси одлуке о интервенцијама у привреди и индустрији. Другим речима, левица ће подржати именовање Јункера, али са суженим овлашћењима, док ће њихов кандидат спровести управо оне привредне реформе у дело, којима се Меркелова противи. Извор: Политика (Милош Казимировић)
