Правда

Прерађеној храни је тешко рећи „не“, јер су цене приступачне, а укуси врло примамљиви. Због тога многи ни не размишљају о томе какве последице таква храна има по здравље. Тешко је елиминисати сву прерађену храну из употребе, али вреди покушати да се избаци понека намирница с ове листе. Маргарин За разлику од маслаца, који се прави од млека, маргарин се добија из биљних уља. У преради долази до стварања трансмасних киселина које подстичу упалне процесе у телу, оштећују ћелије и зидове крвних судова. Сматра се да ова врста биљне масти повећава ризик од кардиоваскуларних болести, па чак и од рака. Засигурно је једна од најгорих намирница за тело, због чега се и налази на самом врху ове лествице. Сухомеснати производи Саламе, сланина, виршле и други сухомеснати производи пуни су нитрита, а месо које се користи за њихову производњу је већ због самог начина индустријског узгоја пуно хормона и антибиотика. У процесу прераде у овакво месо се још додају вештачки укуси, боје, соли и конзерванс. Механички одвојено месо обично се обрађује под екстремним притиском и топлотом, због чега се губе нутритивне вредности. Воће и поврће из конзерве Најпознатији извор драгоценог ликопена и других важних храњивих састојака је парадајз. Али ако се купује у конзерви, све његове користи падају у воду. Конзервисана храна садржи штетни састојак БПА, а највише га има у соку од парадајза, јер због своје киселости изазива веће испуштање БПА из зидова конзерви. Зато треба да се једе свеж парадајз или онај из стаклене амбалаже. Пржене грицкалице Грицкалице садрже много соли, калорија и конзерванса. Сиромашне су нутритивним вредностима и влакнима, због чега успоравају пробаву. Кокице које се припремају у микроталасној рерни садрже једињење ПФОА, које пријања на кокице и штити их од лепљења за кесицу, а прелиминарне студије на људима повезале су ту хемикалију с неплодношћу, раком јетре и тестиса. Вештачки заслађивачи Мед, стевија, па чак и обичан шећер бољи су заслађивачи од вештачких. Они су веома слатки (понекад 200 пута више него шећер), а мозак се с временом навикне и почиње тражити слађу храну. Није проблем у конзумацији шећера и слаткиша - проблем је када се „квалитетни“ оброци замењују слатким и тако се уноси превише шећера у организам. Готови колачи - посластице Осим високог нивоа соли и шећера, готови колачи могу да садрже и трансмасти које се додају у храну због веће исплативости. Трансмасти такође продужују рок трајања и побољшавају њихову спољну текстуру. Различите врсте крофни и остала теста не би требало да се налазе на менију. Већина крофни садржи око 40 одсто хидрогенизованих масти, што је најгора врста масти која може да се унесе у организам. Хидрогенизоване масти доводе до обољења срца и мозга, а такође и до појаве рака. Газирани сокови Они садрже огромне количине шећера и то у течном облику, који је доказано најгори облик конзумације шећера. Осим тога, садрже и разна штетна једињења попут боје и конзерванса. Исто тако, газирана пића садрже киселине. Потребно је више од 30 чаша пХ-уравнотежене воде да би се неутрализовала киселост једне коле. Остаци киселина могу бити веома штетни по бубреге, с обзиром на то да бубрези морају да их филтрирају. Такође, ово лоше утиче и на кости: алкални минерали, попут калцијума, прелазе у крв да би помогли при неутрализовању киселина, што може довести до превременог слабљења костију. Алкохол Прекомерно конзумирање алкохолних пића никако не иде заједно с тренирањем и здравим начином живота. Слично као и с осталим пороцима, требало би да се умерено конзумира алкохол, који може изазвати бројне проблеме у организму. Умаци и преливи за салату Разни умаци којима се свакодневно „побољшава“ укус хране често су препуни масти, шећера, киселина, који организму никако не могу бити од користити. Извор: Данас.рс