Правда

Ако код некога и даље постоје неке недоумице, онда ће вероватно бити корисно да се упозна са овим чињеницама. Наиме, док с једне стране Европска унија већ дуги низ година забрањује увоз свињетине из Србије због наводне свињске куге, без обзира на податак да је та сточна болест одавно искорењена, па зато Брисел не дозвољава чак ни транспорт српске свињетине преко своје територије, због чега српски извоз мора да иде заобилазним путем преко луке у Бару - дотле су врата руског тржишта широм отворена за свињетину из Србије. Штавише, Србија је у овом тренутку једина земља у Европи која сме да извози ту врсту меса у Руску Федерацију, али и на тржишта Белорусије и Казахстана, односно на простор читавог Евроазијског економског савеза у настајању. Ради се о томе да је Русија још почетком ове године забранила увоз свињског меса из Европске уније, од које је до тада куповала свињетине у вредности од 1,4 милијарде евра на годишњем нивоу, а од марта је забранила и увоз америчке свињетине, тако да је Србија тренутно једина европска земља која сме да извози свињско месо у Русију. Другим речима, то значи да је Русија омогућила Србији да развије своје сточарство до неслућених размера, те да извезе на њено тржиште буквално онолико меса колико је у стању да произведе. Међутим, како смо недавно видели, уместо да се та шанса максимално искористи – догодио се скандал са неквалитетним месом из Србије, као и са недозвољеним шверцовањем из Европске уније, као да је некоме било у интересу да се заустави извоз српске свињетине на то тржиште од око 200 милиона потрошача. Па ипак, на сву срећу, након директних разговора државних институција из обе земље, договорено је да се и поред свих неправилности, и даље дозволи несметан извоз српског меса у Русију, а такође и у земље окупљене око ње у Царинском савезу. Дакле, с обзиром да на руском тржишту постоји потражња за чак седам милиона свиња годишње, а Русија их више не увози са Запада, то несумњиво представља јединствену прилику да се у Србији из темеља обнови сточна производња и запосли нова радна снага, и то утолико више што Руси плаћају унапред, a посебан интерес показују управо за сточно месо са малих сеоских газдинстава на којима се не користи генетски модификована храна у исхрани крмача, него искључиво природна сточна храна. И напослетку, да ли постоји још нека дилема око тога на којој страни се налази будућност српског сточарства – у Европској унији у којој су свиње из Србије забрањене, и штавише, преко ње не могу чак ни да се транспортују, или на источном тржишту где Србија, барем теоретски, може да прода свињетину у вредности од милијарду и по долара? Дакле, могућности постоје. Потребна је само још добра воља да би се српско свињогојство подигло на ноге, и то не чекајући на Годоа из Брисела. Извор: Глас Русије  Љајић: Кривично против Ђурђевића ако је препакивао месо за Русију