Правда

Свет се непрестано мења, а нове културе долазе на место старих. Некада оно што је било друштвено прихватљиво, па понекад чак и пожељно, одједном постане табу и “одвратно”. У древној Грчкој је рецимо било пожељно имати сексуалну везу с другим млађим мушкарцем, у старом Риму прихватљиво, па чак и самурајском Јапану и многим другим земљама и њиховим културама. Док се савремене западне државе суочавају с питањем да ли истополне бракове треба легализовати, у многим земљама света хомосексуалност је сама по себи законом забрањена. Изгледа да битну улогу у томе игра материјално богатство нације и секуларизам, односно одвојеност државе од цркве и смањени утицај религије на живот обичних људи, у случају да се ради о аврамовским монотеистичким религијама. Ко су најнетолерантније земље на свету, што се тиче геј популације? Где је најтеже бити хомосексуалац?10. Кенија: 90 одсто људи против хомосексуалности. Однос два мушкарца се сматра табуом и нечим одвратним и противним моралним вредностима. Кенијски закон забрањује хомосексуални чин, а они који су ухваћени на делу могу да се суоче и са затворском казном у трајању од 14 година или 21 годином, ако је у питању силовање. Премда закон ништа не каже о лезбијском односу, и оне се такође хапсе. 9. Палестина: 93 одсто против. Територије које су под контролом Палестинаца, односно Западна обала и појас Газе, под непрестаном су претњом рата и имају широко распрострањено сиромаштво. Због тога можда не чуди овакав однос према истополним везама, ни линчовање и мобинг који се непрестано дешавају. Ипак, не постоји закон који овај однос забрањује. Постоји закон који забрањује линч, али се у овим ситуацијама углавном не примењује. 8. Индонезија: 93 одсто против. Традиционално понашање према припадницима хомосексуалне друштвене групе, комбиновано с верском нетолеранцијом ислама, као доминантне религије ове земље, према тој групи, чини живот веома тешким за људе које привлачи исти пол. Постотак људи који су против њих пресудно утиче на законе који се у тој земљи доносе, с тим у вези. Геј бракови и грађанске заједнице нису признати и не уживају никакву заштиту закона. Упркос томе, постоје покрети који се боре за њихова права. 7. Тунис: 94 одсто против. Најмања држава Северне Африке дом је највећих хомофоба у Магребу. Опет, због велике важности која се придаје религији, на хомосексуалност се гледа као на нешто грешно и неморално. Тунижански закон забрањује сексуални однос између припадника истог пола чак и ако је добровољан, а ако се на то неко ипак одлучи следећа дестинација му је затвор. Максимална казна – три године. У овој земљи не постоји никакав покрет који заступа права ЛГБТ популације, и највећи број њихових припадника се венчава с особом супротног пола и одлучује да живи тајно. 6. Египат: 95 одсто против. Мисир, како становници ове земље зову своју домовину, последњих је неколико година у жижи светске јавности због демократске револуције, промена, исламизма и војног удара, догађаја који су се одиграли након збацивања Хоснија Мубарака с власти. Упркос томе што египатска сексолошкиња Хеба Котб сматра да у њеној држави живи од 10 до 12 одсто хомосексуалаца, дискриминација према њима је огромна (чињеница да је 95 одсто против хомосексуалности не говори ништа о опредељењу самих испитаника, тако да то не би требало да вас збуни; савршено је могуће да неко ко је геј стоји оштро против гејева, како би прикрио своју оријентацију због срамоте). 5. Гана: 96 одсто против. Највећи број земаља субсахарске Африке је анти-хомосексуално оријентисан; Кенију смо већ споменули, а сад је ту и Гана. Тамошњи закон сваки полни однос између два мушкарца третира као кршење закона. Сексуална активност између два мушкарца старија од 16 година се сматра прекршајем и кажњава се са максимално три године. Такође, не постоји закон који спречава дискриминацију гејева. Штавише, полиција сама их редовно малтретира. 4. Сенегал: 96 одсто против. Сексуална активност између припадника истог пола се и у овој земљи сматра кривичним делом које се кажњава с једном до пет година затвора, плус новчаном казном од 100.000 до 1.500.000 швајцарских франака. Ни у овој земљи нису заштићени законом од дискриминације. 3. Уганда: 96 одсто против. Још једна земља субсахарске Африке, још један пример нетрпељивости. У Уганди немају буквално никаква права. Ако сте хомосексуалац/лезбејка у овој земљи и будете ухапшени због полног односа с особом истог пола, ваш живот је ефективно завршен: казна за то може да буде и доживотна робија за мушкарце, а седам година за жене. Ако поновите “злочин”, ту је смртна казна. Ово су одредбе новијег датума; дакле, док свет иде у једном смеру, Уганда је одлучила да додатно пооштри законе и уведе их домен драконског. 2. Јордан: 97 одсто против. Иако је секс између одраслих припадника истог пола легалан још од 1951. године, нетрпељивост је и даље огромна. Постоје часописи посвећени ЛГБТ покрету, постоји чак и сам покрет који је прилично развијен, али не постоје закони који их штите од дискриминације; највећи број истополно сексуално оријентисаних индивидуа никад не изађе из плакара због страха од породице, родбине, комшија и пријатеља. 1. Нигерија: 98 одсто против. Шампион ове листе. Дискриминација постоји на сваком кораку, и то не само према припадницима ЛГБТ популације; ова земља је позната по кршењу људских права генерално. Пошто су у земљи сви углавном радикални што се религије тиче, и муслимани и хришћани, насиље према хомосексуалцима је буквално ствар уобичајене свакодневице. Неке северне савезне државе Нигерије у којима су муслимани већина усвојили су шеријатски закон као врховни, па се гејеви редовно каменују. С друге стране, јужне савезне државе су усвојиле “слободније” законе који прописују “само” затворску казну од 14 година. Извор: Телеграф