Правда

Постоји, међутим, једна интересантна црта овог султаната и калифата о којој се зна тек понешто, са којом су упознати само малобројни академици, а која је нашој јавности посве страна. Хомосексуалност је била широко распрострањена, посебно у престоном Стамболу. Тачније, педерастија: секс између старијег мушкарца и голобрадог момка или дечака. Средиште ових и оваквих збивања у османској држави били су хамами, односно оно што се код најчешће назива турским купатилом, у којима су радили телаци, млади момци или дечаци који су помагали одраслима у купању. И не само у купању. У тамошњим архивама можете наћи књигу “Белешке о телацима” у којима се спомињу они најчувенији престонички, са све оценама њихове лепоте, описима умешности у “сервисирању” муштерија, цена њихових услуга, колико пута могу да доведу клијента до оргазма, и тако даље. Многи песници писали су песме о својој љубави према младићима, о томе колико су лепи, а понеки су се и жалили када би њиховим љубавницима почела да расте брада. Дервиши, суфијски мистици, такође су контемплирали о “голобрадима”, што је била посебна пракса духовне реализације. Конзервативни исламски теолози су ово наравно осуђивали, пошто су неки дервиши ишли толико далеко да су тврдили да су видели Бога љубећи се са дечаком-робом. Чини се да је међутим већи проблем била тврдња да се божанство може открити човеку љубављу боље него религијском праксом, него што им је био проблем то што су искоришћавали децу. Поједини западни схоластичари тврде да је ова пракса опстала у исламу све донедавно. Педерастија није била забрањена законом, у суштини, па су се чак и султани упуштали у овакве афере. Једно од познатијих говоркања се тицало Мехмеда II Освајача; једном је Грку одрубио главу јер овај није хтео да му поклони свог 14-годишњег сина, а причало се тада по европским дворима и да је био заљубљен у Радослава, брата Влада Цепеша по коме је настала легенда о Дракули. Постојала је и палата у Бурси у којој су живели само дечаци-робови који су опслуживали владаре и наследнике бега Османа, али током похода и јаничаре који нису смели да се жене (иако их је пуно кршило ову забрану; толико да је забрана на крају укинута). Још један облик хомосексуалности и педерастије манифестовао се у обожавању кочека, голобрадих момака не-муслиманског порекла који су се бавили плесом, који су сматрани лепима и згоднима тамошњим Турцима, и који су се облачили и шминкали као жене. Каријера им се завршавала чим би брада почела да им расте. До тада, међутим, ако су били добри и умешни а њихов плес сексуално провокативан, имали су статус звезда и били много траженији од жена. Османлије нису жалиле пара за њихове сексуалне услуге, а ови су се подавали онима који би понудили највише. Током плеса гледаоци би дивљали, ломили чаше, викали и тукли се међусобно а понекад и убијали, не би ли стекли наклоност кочека. Због насиља које је их је пратило, султан Абдулмеџид I их је забранио средином 19. века. Знамо за пуно чувеник кочека, а међу њима и људи са ових простора. Бујук Афет је рецимо био хрватског порекла, Бенли Али је био грчки Циганин, Афет Каспар је био Јерменин, и тако даље. Најчувенији међу њима, на пример извесни Исмаил, био је букиран и месецима унапред по веома високој цени. Наравно, турски историјски извори махом све негирају. Што је и разумљиво. Извор: Телеграф