Правда

Дуел Американаца и Немаца био је и дуел и два бивша сарадника, селектора Јиргена Клинсмана и Јоакима Лева, који је решио да мало измени састав у односу на прве мечеве, па су од почетка шансу добили Швајнштајгер и Подолски. И једнима и другима је одговарао реми за миран одлазак у осмину финала, није се знало ко је гласнији у најавама да ће се нападати тријумф, а епилог првог полувремена био је писан по сценарију свих који су очекивали пријатељски меч. У почетку су "панцери" вршили притисак, највише преко десног бока и предводници су били Озил и Милер, да би се око средине полувремена Американци ослободили, па је Зуси ушао у шансу искоса са леве стране, пославши лопту преко гола. Он је у 30. минуту био и актер комичног судара са судијом Ирматовим после ког је завршио на земљи, а после тога је тек виђена озбиљнија претња по САД. Озил је оштро шутирао по клизавом терену искоса са леве стране, али право у Хауарда, што је било практично све вредно помена, виђено у првих 45 минута. У свлачионици, Лев је решио да на клупи остане Подолски и на терен пошаље Мирослава Клосеа, жељног гола којим би са 16 погодака био испред легендарног Бразилца Роналда као најбољи мундијалски стрелац у историји. Од постављања самосталног рекорда није било ништа, јер није успео да искористи један центаршут Швајнштајгера за жељени учинак у 52. минуту. Тренутак одлуке догодио се три минута касније када је најпре Мертесакер натерао Хауарда на одличну одбрану, а лопта се у наставку акције одбила до Милера који је са 20-так метара елегантним ударцем погодио доњи десни угао у малу мрежу за коначан резултат. Тим поготком је пала у воду "теорија завере" или већ "виђени" сценарио о коме се говорило уочи овог меча, али су ове две селекције по свему приказаном заслужено прошле у осмину финала из групе Г. Извор: Блиц спорт