Правда

За разлику од Србије, становнику Данске и Немачке потребно је много мање - око 2,2 године, Французу 9,3, а Русу 10,1. Економска снага државе, показало је истраживање ревизорске куће „Дилојт“, није пресудна за број година. „Дилојт“ је анализирао цене станова и кућа у 12 држава Европске уније. Идеја је била да се годишње зараде упореде с ценама некретнина како би се израчунала доступност поседовања сопственог објекта за становање. Земље у транзицији, попут Чешке, Мађарске, Пољске, и Русија имају најниже цене станова, мало веће од 1.000 евра по квадрату. Са ценом мањом од 1.000 евра Мађарска је изузетак, а и Србија би могла да се пореди с њом јер је у првом кварталу ове године просечна цена, према подацима Националне корпорације за осигурање стамбених кредита, била око 900 евра. Рачуница за Србију је следећа. С просечном платом од 400 евра за стан од 70 квадрата потребно је 63.000 евра или 156 плата у наредних 13 година Мирослав Цветковић, директор агенције „Цветковић-Рошков“, каже за Курир да анализи „Дилојта“ нема шта да дода. Он верује да ће економска ситуација бити боља, што ће олакшати куповину станова. Цене станова у Београду, како каже, више не падају, дошле су на ниво на којем би требало да буду. - Тржиште се сређује, сад је много уређеније и то би требало да радује купце и продавце - поручује он. Приступачност поседовања сопственог стана, како се наводи, није повезана с економским развојем државе. Ако се пореди БДП и доступност, онда се земље могу поделити у три групе. - Данска, Немачка, Белгија, Холандија и Аустрија, које имају висок БДП и највећу приступачност куповине новог стана. У другој су Италија, УК и Француска, које имају просечан БДП и сличну доступност. И у трећој групи су Чешка, Мађарска и Пољска, где је БДП нижи, као и доступност - наводе у „Дилојту. Извор: Курир