Правда

Измењени Закон о БИА же ступити на снагу даном објављивања у “Службеном гласнику”. За Предлог закона гласало је 170 посланика, седам је било против, док шест посланика није гласало. Амандмане на Предлог закона поднели су народни посланици: Олгица Батић, Драган Шутановац, Снежана Маловић, Горан Богдановић и Зоран Живковић, али они нису прихваћени. Одбор за контролу служби и безбедности прихватио је два амандмана од уложених 11, и то посланица Нове Србије Злате Ђерић и Дубравке Филиповски. Уставни суд је 2013. године три члана закона прогласио неуставним и новим решењима то је исправљено. Током расправе у појединостима, посланик ДС Драган Шутановац је тражио да се прихвати амандман демократа којим се из мера прислушкивања изузима стан, што је, подсетио је, предвиђено и Уставом. - Тражимо да се из примена мера изузме само стан, што је већ предвиђено Уставом и ништа се суштински у том члану не мења”, рекао је Шутановац. Министар правде Никола Селаковић, који брани закон у парламенту, рекао је да се ради о примени посебних мера и оне се налажу писменим путем. - Службено лице је дужно да поштује закон и дужан је да поштује неповредивост стана”, рекао је Селаковић образлажући зашто је амандман одбијен. На ту примедбу Шутановац је рекао да су једина два амандмана које је влада прихватила она која су усложили посланици већине и позвао министра да буде флексибилнији, јер су се такве мере примењивале и када је реч о стану. - Да ли имате сазнање да је ико икада за то одговарао?”, питао је Шутановац. Министар Селаковић је негирао да се одбацивањем амандмана демонстрира сила већ, како је прецизирао, ново техничко знање људи који су били задужени за писање тог закона. - У питању је преоптерећивање текста, било би добро да сте навели да је заштитник грађана у свом извештају навео да није примењена ниједна мера претреса стана…, то што се некада дешавало у РДБ или БИА, то је промењено Уставом из 2006. године”, прецизирао је Селаковић. Током расправе, министар је рекао да се БИА не може потпуно либерализовати, одбацио критике да је све што БИА ради противзаконито и нагласио да он лично има поверење у рад те агенције. Шутановац је такође рекао да одређено лице "може да буде четири дана под мерама БИА које ће суд касније оспорити“". "Ово је опасно и до сада није постојала могућност. Тражимо да лица која су дошла у ситуацију да буду под посебним мерама, а нису постојали основи за то, добију информацију да су били под мерама и да присуствују уништењу тих података“, рекао је Шутановац. Шутановац је додао да је БИА данас дужна да свима који су били под мерама то и каже, а да он инсистира да грађани који су били под мерама императивно добију ту информацију ако суд није одобрио проширење тих мера које су трајале четири дана на основу процене неког службеника који је дошао до сазнања. Он је нагласио да се тако ни на који начин не утиче на ефикасност рада БИА.

Изменама закона одређене су посебне мере којима се одступа од начела неповредивости тајности писама и других средстава општења, круг лица и услови под којима се оне могу одредити, а уређен је и поступак одлучивања о предлогу за одредивање посебних мера, њихово трајање, могућност проширења посебних мера у случају хитности и поступање са прикупљеним материјалом. Реч је о четири посебне мере, с тим да се уз две посебне мере које се односе на тајни надзор и снимање комуникације може одредити тајни надзор и снимање места, просторија и предмета, укључујући и уређаје за аутоматску обраду података и опреме, на којој се чувају или се могу чувати електронски записи. Изменама Закона предвиђени су услови за одређивање посебних мера.

Извор: Б92, агенције