Правда

Открића о америчком програму за шпијунирање „Призма“ већ су дуго узрок су комешања у јавности. Амерички председник Барак Обама штету је покушао да поправи уверавањем грађана да у америчкој тајној служби НСА (Национална безбедносна агенција) раде „изузетни професионалци, којима је задатак да брину о безбедности америчког народа“ – како је изјавио у једном телевизијском интервјуу. Међутим, обраду података који преко „Призме“ пристижу у НСА мање обављају радници тајних служби, већ то много више ради рачунар. И тако на спискове сумњивих особа стижу не само терористи, већ и недужни грађани. Да бисте запели за око тајној служби довољан је и комшија који се бави сумњивим активностима, каже стручњак за интернет са портала нетполитик.орг Маркус Бекендал. „Ваш мобилни телефон се сигурно може често лоцирати у близини вашег комшије и тако аутоматски упадате у мрежу, и сами постајете сумњиви“. Чак и поклапање одређених профила је сумњиво. На пример: „Ако негде постоји неки терориста који је случајно наручио исте књиге као и ви, и ако је посећивао исте интернет-странице, објашњава Бекедал. Више се не прате кључне речи, већ међусобни односи и везе Након напада од 11. септембра 2001. нарочито су често погрешно сумњичени научници који су због посла редовно тражили информације о арапском свету. Од тада се није само изузетно проширило деловање тајних служби, већ и њихове истражне методе. „Људи који заиста припремају неки терористички напад неће наводити никаква имена, баш као ни циљеве напада или поједине организације. Због тога истражиоци данас више не прате тако интензивно садржаје, дакле шта особа А каже особи Б. Они више прате модел комуникације“, каже стручњак за тајне службе Волфганг Кригер. Њихов циљ су искључиво везе између људи, на друштвеним мрежама, преко банкарских рачуна, новчаних или трансфера разговора мобилним телефонима. У међувремену су НСА и британска тајна служба ГЦХQ наводно успеле да обраде велике количине података које се мере у ексабајтима. Један ексабајт је еквивалент за милијарду гигабајта. Будући да чување податка постаје све јефтиније, стручњак за интернет Маркус Бекедал полази од тога да ће дугорочно бити чуване огромне количине података. А са растом количине података који се чувају расте и опасност да ће за поједине особе бити установљене везе због којих би оне могле да одговарају сумњивом профилу. Забрана уласка у земљу – САД нису једине „Али, то приметите тек када више не добијете одређену тарифу за ваш мобилни телефон јер преко тог понуђача не могу добро да вас прислушкују, или кад вам, на пример, одбију визу за пут у САД јер се налазите на списку оних којима је улаз у ту земљу забрањен, објашњава Бекедахл. Свако мало се авионима којима је циљ САД одбија дозвола за слетање због тога што се неки од путника налази на списку „Но-флај-лист“. Један од најпознатијих таквих примера је британски певач Кет Стивенс који је пре више година прешао на ислам и преузео име Јусуф Ислам. Али и у Европи се догађа да путници на граници имају неугодна искуства, а да уопште не знају да су на неком списку сумњивих особа. „Познајем људе који су у Немачкој учествовали у протестима против транспорта нуклеарног отпада и које сваки пут када путују у Енглеску на граници темељно прегледају“, прича Маркус Бекедал. У овом конкретном случају разлог је тај што протести за заштиту природе у Великој Британији имају готово статус тероризма па зато постоји и међународна размена информација о таквим активистима. Извор: Дојче Веле