Српске планине пуне злата које нико не копа

30-06-2014 09:01 Економија Србија

Последњих деценија, све више и домаћих и страних инвеститора трага за златом у Србији. Истраживања две канадске компаније показују да постоје веома исплатива налазишта. "Дунав минерали" саопштавају да на подручју Медвеђе има 547 милиона тона руде злата и бакра, а резултати фирме "Авала рисорсиз" показују да на Црном врху има 72 тоне злата.

len-hiddentreasures.com

Само почетни коп на Црном врху, између Бора и Жагубице, могао би годишње да даје две и по тоне концентрата злата. Економска анализа компаније "Авала рисорсиз" потврђује да им за отварање рудника, који би могао да запосли 250 људи, треба 177 милиона долара. Џастин ван дер Торн, директор истраживања "Авала рисорсиза", каже да је направљен још један корак ка отварању рудника у Србији. "Али, осим прелиминарне економске студије, још је рано за дефинисање временског оквира. Рударска индустрија захтева дугорочне планове. Зато се ослањамо на Владу да одржи стабилну и - што је још важније - предвидиву климу за инвестициона улагања", рекао је директор истраживања. И компанија "Дунав минерали" објавила је да су на подручју Медвеђе пронашли два налазишта злата и бакра. Мештани подсећају да се за златом у њиховим селима трага већ пола века. "Радиле су некада српске фирме или југословенске, а сада раде стране компаније. Имају савршенију технологију и брже долазе до прецизнијих података. Постоји могућност да се отвори рудник", каже Милутин Радовић, председник месне заједнице Туларе. Отварање рудника би, кажу, донело посао том сиромашном крају и задржало младе. И не само то. Слободан Драшковић, председник Општине Медвеђа, каже да би прва корист била то што би се средства од рудне ренте издвајала за општину Медвеђа, за поправку инфраструктуре и израду инфраструктурних пројеката на том подручју. "Друга корист је од пореза на зараде која би опет долазила у општину Медвеђа", истиче Драшковић. И домаћи стручњаци потврђују процењене резерве злата у Медвеђи и на Црном врху. То гарантује добру зараду, али напомињу да треба тражити најбезбедније еколошке начине за експлоатацију. "Ми морамо вадити метале, нама метали требају, али морамо размишљати о одрживом развоју, односно морамо заштитити простор у коме живимо", каже професор Драган Миловановић са Рударско-геолошког факултета у Београду. Прогнозира се да ће цена злата расти у наредних годину дана и да би унца могла да кошта 1.500 долара. То би, у односу на садашњу цену, био скок од чак 14 одсто. Извор: РТС