Правда

Можда за све вас ово неће бити вест, могуће је и да баш Ви лично нисте такви, сигурно је да су неки око Вас особе на које ће се односити овај чланак, али веровали или не – већина читалаца вести у српским медијима пала би на детектору лажи при одговору на питања – Да ли сте лицемер? Јер, док се наглас на све стране обрушавају на свако медијско експонирање комерцијалног садржаја и написа о старлетама и залажу за “друштвено корисно” новинарство, већина читалаца истовремено хрли ка вестима у којој се помињу Станије, Сораје и остале старлете и њихо љубавни живот. Наравно, не мислимо на Вас! Са овим се поклапа и статистика, јер такви садржаји управо на нашем порталу заузимају јако мало простора, али је сваки од тих чланака и до 1000 пута читанији од сваке хуманитарне теме, којих смо од почетка године покренули на хиљаде. Шта то заправо говори о свима нама? С обзиром на то да у социолошком смислу друштвена промена представља ново друштвено стање које обележавају пре свега измена социјалне структуре, међуљудских односа, система вредности и образаца развоја културе никако не бисмо могли да тврдимо да пролазимо кроз неку драстичну друштвену промену. Заправо, звучало би помало као клише ако бисмо поражавајућу пре свега културну слику друштва по ко зна који пут приписали друштвеним променама. Истина је да нажалост већ дужи период живимо у стагнацији и чамотињи, и да бројке које из вечери у вече позиционирају тривијалне вести међу убедљиво најчитаније, нису ништа ново. Да се бавимо тиме зашто према не само нашој, већ и статистици бројних агенција, критична читалачка маса у пола ноћи “виси” на вестима типа шта је који плејбој тог дана доручковао, ко је којој старлети купио острво и где, и како изгледа купатило неке од “звезда у покушају”, бесмислено је. Оно што смо покушали на основу статистичких података да истражимо јесте зашто људи радије што би се у жаргону рекло “кликћу” на горе поменуте вести него на оне које позивају на хуманитарну акцију попут “Мало је потребно. Спасимо живот овој девојчици”. Иако нам прво на памет пада то да су људи након бројних превара изгубили поверење у оне који јавно апелују да им се помогне, стручњаци нас демантују. - Не ради се о изгубљеном поверењу – почиње причу психолог Александра Јанковић и додаје – Срж поменуте проблематике лежи у “социјалном притиску”, услед којег се они који не знају шта се дешава на естрадној сцени категоришу као “неинформисани”! Нажалост, информације о томе са ким је која “звезда” у вези, да ли је постала мајка и уме ли да кува постале су ствар опште културе. Чињеница да се у савременом друштву степен образованости мери подацима о естрадним звездама и старлетама које појединац “држи у глави” не само да је поражавајућа већ нас наводи и на закључак да су томе у извесној мери свакако допринели бројни ријалити програми у којима се самопрокламоване звезде промовишу. О томе колико је у време поремећених друштвених вредности тешко извести тинејџере на прави пут  прича правница 50-годишња Снежана Јовановић мајка два тинејџера. - Трудим се колико могу да децу усмеравам у духу у ком сам и сама расла. Знате, до 20. године свирала сам Шопена, прочитала већину руских капиталних дела… О Шекспиру да и не причам… Данас, међутим, децу не интересују те ствари. Чак и када покушате да им их наметнете, у такозваном “спољном свету” демантују их већ на “првој кривини”. Не кажем да их не треба учити правим вредностима, али не можете бити изоловани из друштва у којем живите. Ако вршњакиње моје ћерке причају по цео дан о старлетама и естрадним звездама, то не значи да и она треба да “попусти под притиском”, али једноставно није лоше да ту и тамо прочита нешто о њима како не би била изопштена из друштва. “Још када би то био једини проблем” – додали бисмо. - Људи се често окрећу тривијалним вестима и како би сметнули с ума своје проблеме. Знате има ту оног момента “ако и богати плачу, онда је мени лакше” – објашњава Јанковићева додајући да с друге стране јавни апели за хуманитарну помоћ изазивају сасвим супротан ефекат. - Јавни апели за хуманитарну помоћ изазивају очајање – објашњава даље Јанковићева – Пре свега због тога што људи углавном нису у финансијској ситуацији да помогну, а онда и зато што их туробне приче подсећају на њихову већ довољно тешку свакодневицу. Једно је сигурно. Будемо ли се и даље, као типичне жртве нарцисоидне културе, наслађивали тиме што се од медиокритета праве звезде и о њима пише на све стране, учествујући тако у девалвирању општих вредности неће нам бити боље. Ликујући над онима од којих смо “много бољи” размишљајући гласно по форумима на тему “када су оне стигле дотле, докле бих ја догурала” помоћи ће одржавање постојећег тренда и учинити да се ера погрешног постављања читалачког приоритета само још више продуби. Извор: Телеграф