Правда

Али опште расположење је било... да тако кажемо, мешовито, јер ова година за Хрвате није била лака: економски покзатељи су на нивоу непросперитетне Грчке и Кипра, високи је ниво незапослености, посебно међу младима... Ипак ови проблеми су били сасвим очекивани. Јер могућности и перспективе које се отварају пред члановима ЕУ су нека вероватноћа коју још треба реализовати. И тако у активу присталице ЕУ имају следеће показатеље: Хрватска добија од ЕУ солидна средства, на пример, још у априлу хрватски министар за регионални развој и фондове ЕУ Бранко Грчић је изјавио да у текућој години земља је узела из фондова више средстава него што је платила у благајну ЕУ, и изразио је наду да ће се такав резултат очувати до краја године. Експерти оцењују банкарски систем као ”прилично здрав”. То и низ фактора могу да спрече да Хрватска доспе на списак ”главних проблема ЕУ”. Поред тога, Европска комисија која је већ натерала Загреб да два пута ревидира буџет, помаже да се држи под контролом државни дуг. Приликом ступања у ЕУ био је усавршен судски систем, тако да су инвестиције сада заштићене боље него раније. Велика је вероватноћа да ће до 2015 ступити у шенгенску зону. Неке консалтинг компаније, на примерErnst & Young , сматрају да ће 2015. започети постепени успон хрватске економије, они су уз то израчунали да је број инвестиционих пројеката у Хрватској у последње време скочио за 36%. Ипак, многи економисти сматрају: за сада је најбоље што очекује Хрватску стагнација, промене набоље не треба очекивати. Хрватски медији све чешће указују да ступање у ЕУ, наравно, отвара за Хрватску тржиште са пола милијарде потенцијалних потрошача, али потребно је време, новац и маркетиншка вештина да се на њему утврди (и није чињеница да ће успети). Уз то у Хрватску после ступања у ЕУ јурнула је роба из других држава-чланица ЕУ, и хрватски произвођачи често не издржавају конкуренцију. А тржиште Централно-европске асоцијације слободне трговине, где узале земље бивше Југославије које нису ступиле у ЕУ, и Албанија, сада је затворено. Хрватска је, узгред, тамо извозила 45% своје пољопривредне продукције. Па и инвеститори, без обзира на повољне прогнозе, замишљени су: Хрватска је за њих земља, нараво, привлачна, али не једина. На пример, У Румунији и Словенији се отварају ефикасније нова радна места. Уз све остало неки ”стубови” ЕУ, између осталог Немачка, све гласније негодују поводом тога што се новац пореских обвезника троши на подршку мање успешних земаља. Тако да будућност Хрватске ће се највероватније одређивати не тиме што је она чланица ЕУ, већ тиме колико ће ефикасно њена влада излазити на крај са текућим проблемима, тачније, на крају крајева, од самих Хрвата. Извор: Глас Русије