Правда

"Сада ће ћирилица престати да буде тема а вероватно ће и натпис на ХДЗ-у бити на ћирилици", рекао jе Mилановић коментаришући недељне ванредне изборе у Вуковару. "Избори су били демократски. Ниjе ниjедан глас украден. Људи коjи су дошли аутобусом, имали су право гласа и све jе по закону", рекао jе Mилановић, мислећи на Србе коjи имаjу приjављено пребивалиште у Вуковару, а живе другде. Хрватски премиjер додао jе и да од оних коjи су "за длаку длаке" добили изборе очекуjе да схвате посао одговорно, а не, како jе подсетио, "хушкачки како су се понашали до сада". Поручио jе да ће се права мањина у Вуковару поштовати као до сада jер за њих jамчи хрватска влада, обjавила jе агенциjа Хина. "Хрватски закони ће се спроводити, и то свако, па и они коjи су добили изборе, мораjу да схвате, али сада очекуjем да потпуно промене плочу. Сад ће то престати да буде тема и вероватно ће и натпис на ХДЗ-у бити на ћирилици, и то сто посто", оценио jе Mилановић у разговору са новинарима, приликом обиласка недавно поплављеног подручjа жупањске Посавине. Нови вуковарски градоначелник Иван Пенава, изабран са листе ХДЗ, поручио jе jуче да жели да буде "градоначелник свих Вуковараца", али jе истовремено оценио да jе двоjезичност у том граду, у коме трећину становништва чине Срби, уведена "на силу и противно закону". Пенава jе победио у другом изборном кругу за 191 глас противкандидата Жељка Сабу. За Пенаву jе гласало 7.137 бирача, што jе 50,19 одсто, а за Жељка Сабу, коjи jе на изборе изашао као независни кандидат, иако jе у СДП, било jе 6.946 бирача или 48,85 одсто. У Вуковару су расписани и одржани превремени избори пошто градска власт ниjе на време усвоjила буџет. У том граду активан jе штаб за одбрану хрватског Вуковара, десничарско удружење, блиско ХДЗ-у, коjе се скоро годину дана бори против постављања двоjезичних, латинично-ћириличних табли, на зграде државних институциjа. Удружење jе било инициjатор протеста на коjима су те табле скидане и ломљене. Tакође jе покренуло и инициjативу за одржавање референдума о ћирилици, коjим би се употреба jезика националних мањина дозволила искључиво у срединама где мањине чине половину становништва, а не трећину као што jе сада случаj. До изjашњавања грађана Хрватске на ту тему jош ниjе дошло, jер Уставни суд треба да процени оправданост таквог референдумског питања. Извор: Танјуг