Дилма Русеф могла би да изгуби гласове и други мандат у октобру када Бразилци изађу на председничке изборе. Никада до сада Мундијал није пресудно утицао на то ко ће бити шеф државе, али се ни у историји фудбала није десио овакав дебакл. То што је Бразил испао из трке за освајање трофеја може некако да се поднесе, али то што су на домаћем терену пред очима гледалаца целог света примили седам голова од Немачке јесте национална срамота и понижење. А кад се нација осећа тако јадно, да масовно тражи помоћ психолога, па чак и психијатара, ниједан сценарио на политичком или друштвеном плану није искључен. Бразилски стручњаци истичу да би национална катастрофа могла да утиче и на шансе садашња председнице да у октобру освоји други мандат, што се пре Светског првенства у фудбалу није доводило у питање. Али се не усуђују да предвиде да ли ће дебакл додатно распирити протесте који у целој земљи трају већ годину дана. Више од једанаест милијарди долара утрошено је на стадионе, уређење околине, рушење фавела и расељавање сиромашних, осам радника је погинуло на грађевинама и још двоје у Бело Оризонтеу када се прошле недеље срушио надвожњак грађен као пречица за брже стизање до места где се играју утакмице. Још две милијарде долара коштала је милитаризација земље, неопходна да би се умирили нереди и протести, и после свега тога десио се највећи дебакл у историји фудбала. И док канцеларка Ангела Меркел и председник Немачке Јоаким Гаук пакују куфере за Рио де Жанеиро, где ће бодрити своју екипу у финалу, бразилска председница Дилма Русеф упутила је преко „Твитера” поруку у којој каже да је и она, као и сви Бразилци, дубоко ожалошћена. Иако је извиждана већ на првој утакмици између Хрватске и Бразила и мада масовни протести против свих мегаломанских подухвата нису практично утихнули ни на отварању Мундијала, истраживања су до пре неколико дана показивала да ће председница Бразила на изборима у октобру готово сигурно добити и други мандат. Нова нису рађена. Шлаг на ову горку торту јесте улазак Аргентине у финале. Комшијски односи између Аргентине и Бразила нису у најбољем реду, Аргентина је декадентна и надобудна, рећи ће вам сваки Бразилац. Бразил воли самбу, Аргентина танго, Бразил ужива у животу, док су Аргентинци стално меланхолични, Аргентинци при томе још чикају своје суседе рефренима да је Марадона бољи од Пелеа. И због тога су прексиноћ, пред утакмицу између Холандије и Аргентине, обукли холандске оранж дресове. Али комшији није цркла крава – већ је ушао у финале. А какву ће слику о себи одаслати Бразил у недељу? У почасној ложи на Маракани седеће три жене и један мушкарац. Ангела Меркел и Кристина Киршнер су челнице две најуспешније нације у најважнијој споредној ствари на свету. Поред њих ту ће морати да се смести и осмехује, упркос звиждуцима, Дилма Русеф. Као председница државе домаћина, Владимиру Путину ће да преда палицу као следећем организатору светског првенства за четири године. Све три жене предводе нације које су успешније у фудбалу него што је то Русија. За сада. Али тешко да ће та чињеница пробудити женску солидарност међу овим трима дамама. Руски председник се у Латинску Америку упутио данас другим послом. Прво ће на Кубу, којој је Русија управо опростила дуг од 29 милијарди долара. Ове паре Хавана није успела да врати Москви, а позајмио их је још некадашњи Совјетски Савез. Та мера је дуго очекивана јер било је јасно да Куба нема одакле да врати позајмљено, а руски предузетници нису могли да се упуштају у инвестиционе пројекте на карипском острву док не дође до поравнања. Састанак са оболелим шефом кубанске револуције Фиделом Кастром биће вишеструко симболичан у време када се обнављају хладноратовске поделе. После Кубе Путин свраћа у Аргентину и вероватно ће заједно са Кристином Киршнер доћи на Маракану у Рио. Тек да покаже да не навија за Немачку, већ за старе латиноамеричке савезнике са којима учвршћује везе. Турнеја има за циљ јачања руског тежишта на Латинску Америку где државе не потежу санкције против Москве, већ осуђују економску блокаду САД против Кубе која траје већ пола века. Економска сарадња између доњег дела америчког континента и Русије добиће додатни подстицај, на обострану корист. Ако фудбалски рат не помути рачуне у трговини, Мундијал би могао да буде користан и за опште геополитичко стање планете. А Бразил? Историјски пораз Бразила могао би да послужи као вакцина, констатује у свом уводнику дневни лист „Фоља де Сао Пауло”. Земља ће се најзад отрести идентификације са фудбалским стадионом, а нација ће схватити да не треба да се поистовећује са својом репрезентацијом. Бразил је много више од тога, закључак је овог оригиналног коментара. Само да, пошто се у Ватикану устоличио аргентински папа, комшијска земља не добије и трофеј за најбољи фудбал.
Зорана Шуваковић
Извор: Политика
