Цвијетин Миливојевић: Врховникови принципи производње и трговине сумњом
Право на правду – Има ли правде – Неправдом против правде
Врање: Сахране на вересију!
Нема пара ни за сахране (Фото: ЈуТјуб)
У угоститељским објектима стална је пракса да се услуге наплаћују после свадбе, а неретко угоститељи „сачекају“ плату или да младенци преброје добијен новац.- Што се мог искуства тиче људи углавном плате своја дуговања. Мада је било и неколико случајева када нисам могао да наплатим. То се сведе на „дођем ти“ - прича Ивица Цветковић, власник ресторана „Градска меана“.У већим прехрамбеним продавницама трговци се довијају тако што се утркују која ће продавница омогућити дужи период плаћања на чекове, па је одложено плаћање дозвољено и на 250 дана. У мањим радњама постоје такозване свеске дужника, људи тргују, а плаћају кад буде плата. Вересија је заступљена у приватним гинеколошким и стоматолошким ординацијама, престижним бутицима, па и у козметичким салонима. Често вересија не иде само уз сиромаштво, већ је неки вид бахатости.- Нећу да причам ко су дужници. Али обавимо услугу, кажу да их упишемо до плате, а онда се не појављују. Тако не наплатимо, а изгубимо муштерију која зарађује као нас пет у салону - прича револтирана власница једног фризерско-козметичког салона.Вересије има и у бутицима беби опреме, где се основне ствари пазаре на одложено, нарочито ако беба раније дође на свет. „На чекање“, „донећу кад буде плата“, „може ли на рате“, функционишу чак и предузећа погребне опреме.- Излазимо људима у сусрет, смрт је често изненадна. Дамо опрему до рефундирања трошкова. Немају људи пара, а човек мора да се сахрани. Углавном донесу, али има и оних са којима наплата мора преко суда. Раније су трошкови рефундирани у року од 10 до 15 дана, а сада иде и до месец и по, али морамо да чекамо, јер у овом послу морамо да будемо људи пре свега. Постоје нека дуговања која не успевам да наплатим ни преко суда и то углавном од имућнијих - прича Саша Анђелквић, власник погребног предузећа „Тотореја“.Он каже да је просечно за сахрану потребно око 150 евра, али да је за многе породице у Врању то позамашна сума. И, ово није синдром мале средине где се сви познају, јер је слично и у другим градовима. Извор: Вечерње Новости
Бонус видео
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Колумне
Петар Давидов: И смех, и сузе. Али без љубави
И смех, и сузе. Али без љубави.
Слободан Антонић: Кад агитатори пишу о историји
На Грухоњићевом сајту Аутономија инфо нападају се прорежимски новинари речима да "они нису...
